Како је настао мит о Светом Ђорђу, која су веровања везана за Ђурђевдан и колики је значај ритуала који се односе на овај дан – одговоре на ова питања, у Народној библиотеци „Вук Караџић“, дала је етнолог-антрополог Софија Петковић Атанацковић.
Ђурђевдан је мит, ритуал и жива традиција, а култ Светог Ђорђа јавља се на додиру паганске и хришћанске религије, каже етнолог-антрополог Софија Петковић Атанацковић, објашњавајући из антрополошке перспективе, како заједница види и доживљава и шта за људе који чине ту заједницу значи Ђурђевдан.
Симболи Ђурђевдана су јагње које симболизује жртву јер се верује да се Свети Ђорђе убио аждају, затим венац, вода и биље.
Капије се на Ђурђевдан украшавају венчићима, а обичај је и да се умијемо росом за добро здравље или водом у коју се додаје различито биље.
Циљ је заштитити животиње и усеве у домаћинству, па се велика пажња придаје и обичајима који су везани за здравље стоке у њеној исхрани.
Софија подсећа и на љубавну магију којој прибегавају девојке на Ђурђевдан.
На Ђурђевдан се плете и ставља Ђурђевдански венац.
Здравац ће обезбедити здравље укућанима, врба симболизује обнову живота, босиљак доприноси духовној обнови домаћинства, а ђурђевак је везан за сам Ђурђевдан.
Предавање „Ђурђевдан у српској култури и обичајима“ је програм који је Народна библиотека „Вук Караџић“ организовала у склопу Мајских свечаности и прославе 6. маја – Дана града Крагујевца.
Извештава новинар РТК Нина Бајић.
*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.