Искуства земаља у региону у постављању соларних панела на јавним објектима, била је тема завршног дана конференције „Балкански соларни кровови“.
Искуства земаља у региону у постављању соларних панела на јавним објектима, била је тема завршног дана конференције „Балкански соларни кровови“.
Учесници су приказали најбоље праксе за успешне моделе партнерства, како би убразали формирање енергетских заједница.
Искуства Словеније са постављањем соларних панела на јавним зградама и План соларизације града Загреба, само су неке од тема последњег дана конференције пројекта „Балкански соларни кровови“, а водила се и дебата о могућностима Мостара, Крагујевца и Пореча да повећају соларне енергије на крововима и тако поспеше формирање енергетске заједнице.
Пример добре праксе стигао је из Ниша, у оквиру кога су представњене инсталације фотонапонске електране на стамбеној заједници. Ово је први пројекат такве врсте у Србији.
Када је реч о соларизацији града Загреба, пре две године њихова градска скупштина је усвојила документ Интегрирани сунчеви кровови, чији је циљ био да се од 2022. до 2024. године у Загребу постави 10 мегавата соларних панела на јавним објектима.
Циљ Крагујевца је смањење емисије гасова стаклене баште за 40 одсто до 2030. године, у односу на нивое из 1990.
Крагујевац планира да спроведе различите мере, као што су унапређење енергетске ефикасности у зградама, повећање коришћења обновљивих извора енергије, промоција одрживе мобилности и смањење отпада.
План је да се оснује локални Фонд за климу из кога ће се све мере финансирати и који ће се укључити у међународне токове, ради размене знања и најбољих пракси.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.