Координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емина Бековић рекла је данас да су најчешћи облици дигиталног насиља са којим се суочавају деца злоупотреба фотографија, позиви и поруке од непознатих особа, као и уцене и претње експлицитним фотографијама.
Бековић је рекла за Танјуг да се деца о искуству насиља на интернету поверавају пре свега наставницима јер у њих имају највише поверења, док су родитељи последња адреса којој се обраћају по том питању, као и да контакт центар добија позиве и од родитеља и наставника, док се деца јављају онда „када се више нема куд“.
„Сама могућност да неко пријави дигитално насиље на анонимни број телефона 19833 охрабрује све грађане и децу да нам се обрате за помоћ и подршку“, рекла је Бековић.
Говорећи о позивима, она је рекла да их свакодневно примају, те да се један део односи на пријаву дигиталног насиља, а други на потребу за саветима, информацијама и техничком подршком.
„Деца се највише жале на злоупотребу фотографија, уцене и претње експлицитним фотографијама, али и да их контактирају непознате особе, док родитељи углавном позивају због прекомерне употребе интернета, односно зависности од видео игрица“, објаснила је она.
Објашњавајући процедуру након пријаве, Бековић је рекла да је Центар путем апликације повезан са надлежним институцијама, односно Одељењем за високотехнолошки криминал и Тужилаштвом и да се, по пријему пријаве, ти органи одмах обавештавају.
Бековић је апеловала на све грађане да, приликом подношења пријаве, доставе и доказе – скриншотове екрана и линкове, како би случај могао да се процесуира.
„Дакле, никада не бришите непримерене поруке и садржај, као и ружне фотографије, већ то чувајте пре свега као доказ“, истакла је она.
Када је реч о „безазленим интернет шалама“ које могу имати негативне последице по дете на које се односе, Бековић је рекла да је од великог значаја улога родитеља који при васпитању морају деци да објасне да оно што је за њих смешно и шаљиво, за друго дете може бити увредљиво.
„Родитељи још пре куповине дигиталног уређаја и пуштања детета на интернет морају да му објасне да, као и у реалном свету, не сме никога да вређа и омаловажава, као и да сав говор мржње може да буде употребљен у процесу против њега“, објаснила је Бековић.
Она је нагласила да родитељи морају да буду упућени у то шта се све поставља на интернет, шта од тога њихова деца конзумирају, с ким ћаскају и зашто их привлаче одређене игре, као и да укажу на опасност од различитих интернет изазова, нарочито на ТикТоку.
„Да им објасне да то није начин да привуку пажњу, већ да може бити јако опасно по њихов живот.
Ми смо имали велики број случајева са смртним последицама приликом учешћа деце у таквим изазовима, због чега би требало и родитељи и деца да пријављују овакав садржај“, подвукла је она.
Имајући у виду да су деца често вештија од својих родитеља у коришћењу интернета, Бековић је рекла да Министарство информисања и телекомуникација свакодневно одржава едукације путем Националног контакт центра у свим основним и средњим школама на којима информише одрасле о начину на који треба да заштите своју децу.
„Деца не смеју објављивати приватне податке – где живе, у коју школу иду, да остављају број телефона, да не објављују своју локацију, нарочито када негде иду сама.
Уколико родитељи дозволе детету да отвори друштвену мрежу, битно је да га упозоре шта се све тамо дешава, да профи буде затворен за јавност, али и како да се понаша и коме да пријави уколико се деси проблем, јер нико није апсолутно безбедан, будући да увек постоје злонамерне особе“, рекла је Бековић.
Она се осврнула и на националну платформу Чувам те и подсетила да је реч о међуресорној сарадњи путем које се могу пријавити сви облици насиља, укључујући и дигитално.
„Сви ми заједно – институције, медији и невладин сектор, морамо да се трудимо да смањимо ризик од сваког вида насиља, а превенција је један од најбољих начина.
Када смо упућени у оно што се дешава и имамо информације и знање, онда ћемо смањити тај ризик од свих опасности и заштити децу, који су најосетљивија категорија“, закључила је Бековић.