Одлуком кнеза Милоша Обреновића, 1. јула 1838. године у Крагујевцу је установљен Лицеј.
Лицеум Књажества сербског је отворен у октобру исте године.
Кнез је Указом продужио гимназијско школовање са четири на шест година, а Министарство просвете је одредило да ће се прве године у новооснованом Лицеју предавати филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање.
Школа је 1841. године премештена у Београд и смештена у Конак књегиње Љубице.
Лицеј је 1863. пресељен у Капетан Мишино здање и после Закона о устројству Велике школе, претворен у Велику школу.
Тако је дотадашња функција Лицеја, образовање високих чиновника, замењена новом – образовањем научног кадра.
Велика школа је 1905. године прерасла у Београдски универзитет.