Пчелари Шумадије у новом издању емисије „Шумадијски праг“

Пчеларство је најстарија пољопривредна грана. Сматра се да је старија од сточарства и ратарства, а настала је у рано камено доба.

У Србији пчеларење има дугу традицију, која датира још из доба Немањића.

Наша земља је прва у свету по броју кошница, по глави становника, али је по потрошњи меда на дну статистичке лествице.

У емисији „Шумадијски праг“, која је на нашем програму у недељу после вести у подне, говоримо о пчелињацима у шумадијским селима.

Географски положај шумадијских села условио је да се у околини Крагујевца велики број људи бави пчеларством.

Годишња производња меда, у Србији, износи од четири до пет хиљада тона меда.

У насељу Илићево, које се налази у непосредној близини Крагујевца, регистровано је више од две и по хиљаде пчелињих друштава.

Браћа Слободан и Иван Васиљевић, који живе у Илићеву, пчеларе 30 година. Послове око пчела обавља цела породица.

На овом подручју пчеле сакупљају квалитетан медоносни нектар, па има и багремовог, липовог и ливадског меда.

Иако је ова намирница веома хранљива и има бројна лековита својства, мед се ретко користи у свакодневној исхрани Срба.

Пчелари се свакодневно суочавају са бројним проблемима, који настају приликом прскања воћа.

Употреба хемијских препарата, који служе за отклањање корова на ливадама, погубно утиче на пчеле, па често долази до тешког тровања и угинућа пчела.

Почетком пролећа, када крене вегетација, пчелари жељно очекују багремову пашу. Цвет багрема је медоносан, а пчеле ће за двадесетак дана почети са прикупљањем овог нектара.

На подручју Балкана, пчеле опрашују преко 150 биљака. Подручје Србије има изузетне килматске услове за пчеларство, па није случајно што је наша земља прва у свету по броју кошница, по глави становника.

Ипак, чињенице говоре да се на традиционалној српској трпези, међу бројним намирницама, ретко нађе мед.

У свакодневној исхрани Срба, ова здрава намирница, с обзиром да поседује бројна лековита и хранљива својства, требало би да буде више заступљена.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *