10 минута: 22 године од НАТО бомбардовања

На данашњи дан пре 22 године, почело је НАТО бомбардовање на тадашњу Савезну Републику Југославију.

Ваздушна дејства трајала су 11 недеља.

За то време погинуло је око 2 и по хиљаде људи, уништено 25 хиљада стамбених објеката, причињена материјална штета процењена је на 100 милијарди долара.

У Крагујевцу током бомбардовања није било ниједне цивилне жртве, али је 42 људи страдало који су у том периоду били на војним положајима.

Крагујевачка фабрика „Застава“ потпуно је уништена током НАТО агресије, као и две касарне.

Неексплодирана бомба у пошти на Аеродрому, срећом није повредила ниједног грађанина, али је објекат дуго био ван функције.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација.

У ноћи пре почетка бомбародвања нестали су сви путнички авиони са неба тадашње Савезне Републике Југославије, односно дела Балкана, што је био знак да ће дан касније, 24. марта 1999. године, НАТО у 19:45 започети ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из неколико ваздухопловних база у западној Европи, касније и из Сједињених Америчких Држава.

Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

Око 20 часова, пре тачно 22 године прве детонације одјекнуле су из касарне „Милан Благојевић“ која је била прва мета у Крагујевцу.

У бомбародвању је уништено и оштећено 25 хиљада стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе, 44 моста, 38 разорено, срушена је кинеска амбасада.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37 хиљада „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа.

Употребљена је забрањена муниција са осиромашеним уранијумом.

У 2.300 ваздушних удара лансирано је 420 хиљада пројектила укупне масе 22 хиљаде тона.

У Крагујевцу су поред уништене фабрике аутомобила, касарне „Радомир Путник“, затим предајника Радио Крагујевца, од гелера страдали и стамбени објекти, односно кровови, прозори, аутомобили.

Град је изгубио током целе те деценије 96 својих суграђана.

После бомбардовања, кући се није вратило 42 Крагујевчана који су били на различитим ратним локацијама.

Војни удари на СРЈ извршени су први пут на једну, и то европску земљу, без одобрења Савета Безбедности, што све време доводи у питање легитимитет бомбардовања.

Војска Југославије је технички и бројчано била знатно слабија страна.

Авијација и противваздушна одбрана били су малобројни и технолошки застарели.

СРЈ је имала око 238 борбених летелица, али око 15 летелица били су Мигови 29, који су могли пружити значајнији отпор авијацији НАТО-а, а противваздушна одбрана могла је успешно деловати до око 3.000 метара изнад тла.

У марту 1999. Војска Југославије је имала око 100.000 војника.

Од тог броја су 40% чинили војници на одслужењу војног рока.

Многи су остали инвалиди.

Деца и породице страдалих Крагујевчана дуго су чекали на било какво примање од државе.

Спомен соба у Дому синдиката у којој су сачуване болне успомене на 96 Крагујевчана страдалих током ратова деведесетих дуго је чекала на своје отварање.

Споменик подигнут 2007. године на платоу испред Робне куће већ треба да се обнови јер су временом настала оштећења.

Године 2015. објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора.

Проф. Др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака, сматра да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума.

Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *