10 минута: „Српски санитет и епидемијске прилике током ратних година 1912-1918.”

У Контакт галерији СКЦ-а одржана је промоција књиге „Српски санитет и епидемијске прилике током ратних година 1912-1918.”, проф. др Владимира Кривошејева историчара и културолога из Ваљева.

Теме о којима се у књизи говори пружају увид у до сада непубликоване податке о епидемијама у Србији током ратних година почетком двадесетог века.

Једна од књига говори о доктору Милану Пецићу из Алексинца који је, између осталог, био један од првих војних зубара у то време.

Аутор књиге каже да је циљ истраживања, која су претходила објављивању књиге, био да се, колико је то могуће, на основу расположиве литературе и достигнутог нивоа истраживања, укаже на размере смртних последица епидемија разних болесни које су се јављале током ратних година.

Са једне стране на последице две велике епидемије, тифусне из 1915. и шпанске грознице из 1918. године, као и на појаве и смртоносне последице других, ширих и локалних епидемија које су се шириле међу цивилним становништвом и међу војницима на фронту.

У складу са тим, додатни циљ је да се утврди и удео страдалих од разних епидемијских болести у укупним страдањима од свих могућих смртних узрока током ратних година, што посредно отвара и питање укупних ратних жртава.

Развоју српског санитета допринео је и Крагујевац као један од највећих медицинских центара током ратних година од 1912. до 1918. године.

Професор Владимир Кривошејев историчар, културолог, музеолог је дипломирао на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, докторирао на катедри за менаџмент у култури Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Аутор је више тематских изложби и сталних музејских поставки, као и више десетина научних радова, међу којима су и монографије.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *