Акумулација Грошница пијаћом водом одличног квалитета снабдева између 15 и 20 одсто грађана Крагујевца.
Постројења су у добром стању и редовно се одржавају. Језеро, познатије као Водојажа, прво је вештачко језеро у Србији, а пуштањем воде из ове акумулације за потребе града 1. априла, 1938. године, Крагујевац је добио савремени водоводни систем какав је имао мали број градова у Европи.
Поводом обележавања 83-ће годишњице пуштања акумулације Грошница у водоводну мрежу, градоначелник Крагујевца, Никола Дашић обишао је брану и постројења на језеру којим газдује ЈКП „Водовод и канализација“.
Градоначелник је посетио читав комплекс и том приликом изразио задовољство виђеним, нагласивши да је данас, када је проблем водоснабдевања глобални, изузетно важно да грађани Крагујевца бар не морају да брину о води за пиће.
Дашић је подсетио и на опредељење државе да улаже у постројења за пречишћавање вода.
Поред градоначелника Крагујевца, обележавању годишњице пуштања акумулације Грошница у водоводну мрежу присуствовала је и начелница Шумадијског управног округа, Биљана Илић Стошић која је нагласила да су улагања у постројења за пречишћавање вода од изузетног значаја.
Грошничко језеро је дуго 1750 метара, има површину од 22 хектара и прво је вештачко језеро у Србији.
Први пут се напунило током зиме 1937/38, а вода захваћена из Грошничког језера морала је да се пречишћава, па је у том циљу испод бране изграђено и постројење за пречишћавање воде.
Данас се са ове акумулације снабдева око 20 одсто Крагујевчана и то веома квалитетном пијаћом водом.
Брана Грошница сматра се најстаријом и најлепшом браном овог типа у ширем региону, а вода која се након третирања диструбуира грађанима и привреди града Крагујевца одличног је квалитета.
Извештава новинар РТК Дарко Милошевић.