Удружење синдиката пензионера Србије чује шта најстарија популација мисли о свом социјалном статусу

У Србији има око милион и 650 хиљада пензионера.

Од овог броја близу 250 хиљада њих живи са минималном пензијом или примањима испод минималне пензије, док чак 200 хиљада старих у Србији нема никаква примања.

Како би покушали да реше основне проблеме пензионера у Србији, али и чули шта најстарија популација у земљи мисли о свом социјалном статусу, Удружење синдиката пензионера Србије је организовало јавну трибину у Крагујевцу.

Ово је прва од 15 тематских расправа које ће бити одржане у свим већим градовима Србије у наредном периоду.

Укидање казнених поена за превремено пензионисање, задржавање дела пензије умрлог брачног друга до 35 одсто, бесплатни лекови за старије од 65 година, усклађивање минималне пензије са минималном потрошачком корпом – неки су од предлога које Удружење синдиката пензионера Србије сматра неопходним како би се социјални статус пензионера у Србији побољшао.

Након јавних расправа које ће бити одржане у 15 градова Србије, представници Удружења саставиће јасне и детаљне предлоге које ће упутити Влади Србије на разматрање, како би се положај пензионера побољшао.

У Србији има око милион 650 хиљада пензионера.

Од овог броја, близу 250 хиљада људи живи са минималном пензијом или примањима испод минималне пензије, док чак 200 хиљада старијих у Србији нема никаква примања.

У оквиру трибине представљена је и монографија „Социјална сигурност и будућност пензионера у Србији“ аутора др Сање Пауновић и др Рајка Косановића у којој се, између осталог, налазе информације и статистички подаци о остваривању пензијског и инвалидског осигурања, демографским кретањима, реформама система осигурања, као и материјалном положају пензионера.

Извештава новинар РТК Марина Голубовић Миленковић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *