Мање се купује и зато што се крсне славе, због пандемије, не славе као некада у присуству великог броја гостију.
У складу са епидемиолошким мерама, свештенство епархије Шумадијске, у договору са верницима, обавља свећење водице и сечење славских колача са новим распоредима.
Да се не би стварале гужве, верници у два дана могу да донесу славски колач у цркву.
Свештеници су упутили поруку парохијанима да крсне славе обележе у кругу најуже породице како би сачували ближње од епидемије корона вируса.
Сви свештеници епархије Шумадијске, у договору са парохијанима, распоредили су сечење славског колача у црквама чак и дан уочи славе, како се не би стварале гужве, ни збијао велики број верника у исто време.
У терминима на пола сата, долазе верници одређене улице, или како су већ договорили са својим свештеницима.
У храмовима се поштују епидемиолошке мере, заштитне маске носе и верници и свештеници.
Поштовање православне традиције подразумева да се приликом обележавања крсне славе испоштују њени најважнији симболи: колач, жито и славска свећа.
Ипак, слава се у сваком дому обележава у складу са могућностима верника.
Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава.
По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава.
Свети Сава је многобожачке идоле заменио великим светитељима Цркве Христове, који су постали заштитници и помоћници српских домова, цркава и манастира, породица и племена, села и градова, па и читавих покрајина и области. Тако је настала крсна слава код Срба.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.