Све је теже наћи обућу и гардеробу вредну поправке, али Крагујевчани кажу да је боље поправити стару јер је квалитетнија, него куповати нову и јефтинију.
Истраживали смо да ли, услед масовне индустријске производње, крагујевачке занатлије, попут кројача и обућара, имају муштерије у обиму као што је то било раније?
Некада су људи на обући радили озбиљне преправке, јер су тада чизме и ципле биле скупе, квалитетно направљене од доброг материјала.
Сада су обућарске радње препуне ципела, али међу њима је и доста обуће која је давно поправљена, сређена али по њу нико није дошао.
Грађани кажу да је јефтиније купити нови пар, него преправљати стару обућу.
Обућари кажу да имају пуне руке посла.
Суграђани на поправку доносе квалитетну обућу, ретко јефтину, за коју тврде да се најчешће и не исплати поправљати.
Многи се питају да ли вреди крпити и прекрајати стару одећу, или једноставно за приближну цену набавити нову.
Уколико грађани и траже кројачке услуге, онда искључиво желе да им се закрпи стара роба, скрати или сузи нова гардероба, али не и да им се сашије нешто ново.
Сада је актуелно прекрајање сезонске робе, а ретко ко шије ново одело код код кројача, јер оно пуно кошта.
Поправка је прилика да удахнемо нови живот старим и поквареним стварима и тако смањимо растући отпад који нас полако затрпава са свих страна.
Крајње је време да се угледамо на старије генерације које су по овом питању биле много одговорније.
Самим тим, чувамо и негујемо старе занате и помажемо да занатлије опстану.
Извештава новинар РТК Зорица Савић Ранковић.