Од 2000. године у свету се, у складу са закључком УНЕСKО-а, обилежава 21. фебруар као Дан матерњег језика, који је дeо културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумијевања.
Брига о матерњем језику је начин доказивања свести о властитом идентитету, али и веома осетљиво место толеранције према другом и другачијем.
У свету се говори око 6.000 језика, а према прогнозама лингвиста, до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети.
Сваке две седмице у свету се угаси по један језик.
Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима.
Генерална скупштина УНЕСКО прокламирала је 1999. године
Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (Бангладешу), јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.