Дашић: Уз подршку државе, Крагујевац враћамо на стари колосек

Од 2002. године, у Србији се 15. и 16. фебруара обележава Дан државности и уставности, у знак сећања на два Сретења – 1804. и 1835. када је, подизањем устанка у Орашцу и доношењем устава у Крагујевцу, обновљена Србија.

Сретењски устав установио је начело поделе власти, и обележио малу кнежевину као земљу која је имала слободног сељака – ослобођеног феудализма пре француског.

Прилике се нису подударале са реалношћу, а под утицајем Русије, Турске и Аустроугарске, укинут је после 55 дана.

Централном манифестацијом, Сретењском академијом, одржаној на изворишту модерне Србије, у здању Старе скупштине у Крагујевцу, обележен је Дан државности и уставности.

Свечаности су присуствовали одборници, чланови Градског већа, представници Универзитета, Шумадијског управног округа, привредници.

Након обраћања градоначелника Крагујевца Николе Дашића, о Сретењу је беседила Марија Обрадовић, министарка државне управе и локалне самоуправе.

Скоро једнако снажно као на почетку 19. века, слободарски дух, непресушна жеља за модерном, либерарном, грађанском Србијом и данас се може препознати у српском народу, српском друштву, оценила је министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић.

У Сретењској беседи она је поручила да будућност Србије треба градити одговорно према славној прошлости, прецима, њиховом завештању, али уз највећу обавезу према потомцима.

Као и тада, и данас је сложен положај Србије, воде се нове борбе за очување здравља народа, модернизацију земље, а политичке, нарочито оне на међународном терену, никада не престају.

Сретењским уставом успеси устаника добили су законски оквир, а држава темељ.

Обавеза данашњих Крагујевчана је да истичу значај тог документа свуда и увек, поручио је у свом обраћању градоначелник Никола Дашић и додао да је приступ у духу сарадње и транспарентности најважнија порука донета за будућност.

Сретењски устав је обнародован под ведрим небом, у порти Старе цркве, пред 2400 народних представника и пет пута више заинтересованих домаћина, надничара, господара, сиротиње, учених и неуких људи пристиглих у престони Крагујевац.

Првог дана, Димитрије Давидовић, је прочитао Кнежеву беседу.

Другог дана основан је Државни савет и представљен устав, који је Скупштина једногласно усвојила.

Пред заставом са новим грбом Србије заклетву су положили и кнез и посланици.

Трећег дана завршетак заседања прослављен је уметничким програмом који је осмислио Јоаким Вујић, а то је уједно био и почетак развоја позоришне уметности у Србији.

Здање Старе скупштине подигнуто је 1859. године.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *