Србија се у последњих 35 година налази у демографској регресији, јер више становника умире него што се рађа, што има значајан утицај и на тржиште рада.
Економски стручњаци истичу да овакве демографске прилике нису добре, пре свега са квантитативног аспекта а потом и са квалитативног, јер се као и већина земаља Западног Балкана и Србија сусреће са недостатком радне снаге одређених профила.
Главни индикатори тржишта рада, а то су стопа незапослености, стопа активности и стопа запослености су у периоду од 25 година транзиције побољшани, али посматрајући ширу слику приметан је утицај демографских фактора на тржиште рада, јер је демографска транзиција о којој се мање говори, присутна исто колико и економска и институционална.
Прилагођавање и правац којим се Србије креће у ери технолошких промена и дигитализације је добар, али је због брзине промена неопходна агилност, а посебно у образовању, истиче проф. Михајловић.
Недостатак радне снаге одговарајућег профила су проблем са којим се сусрећу све земље Западног Балкана, а тако је и у европским земљама последњих 15 година.
На тржишту радне снаге које је глобално, стручњаци у наредном периоду очекују турбуленције, и због гео-политичких фактора.
Извештава новинарка РТК Наташа Стевановић.