Пре тачно 180 година основан је Лицеј у Крагујевцу и тиме отворен пут високошколском образовању у Србији.
Током историје дуге скоро два века, стицање високог знања обележили су успони и падови.
Најпре се Лицеј сели у Београд и настаје Универзитет 1905. године, а Крагујевац право на свој Универзитет добија формално тек 1976. године.
У међувремену 42 генерације студената и предавача обликовало је не само лице Шумадије, већ и градова широм Србије и иностранства својим научно истраживачким радом и знањем стеченим на неком од факултета крагујевачког Универзитета.
После вишемесечних проблема на крагујевачком Универзитету, протекле недеље изабран је вршилац дужности ректора, професор доктор Ненад Филиповић који је за Телевизију Крагујевац изјавио да има неколико јасних циљева током шестомесечног мандата: побољшање међународне сарадње, сарадње са Српском академијом наука и уметности, иновирање студијских програма и рачунарског центра који је био потпуно занемарен.
Током седамдесетих година Крагујевац оживљава на привредној, образовној, културној мапи тадашње државе.
Универзитет се за 42 године развијао, кадар усавршавао, а бројне генерације дипломаца са неког од 12 факултета крагујевачког Универзитета утицало је на изградњу и развијање Шумадије.
Последњих неколико месеци проблеми на Универзитету у Крагујевцу кулминирали су одлуком министра просвете Младена Шарчевића да се успоставе нова управљачка тела.
После вишемесечне пажње јавности, потребно је вратити Универзитет у Крагујевцу у нормалне токове, за шта је в.д. ректор Ненад Филиповић спреман,јер је Универзитет кључни фактор у развоју региона.
Нови ректор професор доктор Ненад Филиповић усавршавао се на Харварду, у Бечу, сарађивао са бројним универзитетима у иностранству.
Један је од оснивача програма биоинжињеринга на коме је ангажовано 30 младих научника.
Повезивање и прожимање информатике и осталих природних али и друштвених наука, Филиповићев је најважнији задатак.
То је поткрепљено чињеницом да ће у току уписног рока 92 одсто бити попуњеност Универзитета.
Највеће интересовање је исказано за информатику и психологију где се за 30 места пријавило 88 кандидата…
Основан 1838. године у Крагујевцу, Лицеј представља крајњи домет у настојањима кнеза Милоша Обреновића да Србија добије школу на којој би се стицала највиша знања и спремали државни чиновници и судије.
У једном од најприступачнијих кутака Крагујевачке котлине, са национално уједначеним становништвом, које се доселило у нову престоницу, била су највиша надлештва земље.
Било је изграђено много нових зграда и кнежев двор, а за потребе администрације доведен велики број људи из Европе.
Кнез Милош Обреновић је Указом од 1. јула 1838. године основао Лицеј и продужио гимназијско школовање са четири на шест година.
Министарство просвете наредило је да се прве године у новооснованом Лицеју предају: филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање.
Први ректор Лицеја био је Атанасије Николић.
Лицеј ће 1863. године прерасти у Велику школу, из које ће 1905. године настати Београдски универзитет.
Универзитет у Крагујевцу поново се формира 1976. године. Данас има 12 акредитованих факултета. Налази се међу хиљаду најбољих у свету.
Од недавно ПМФ крагујевачки Универзитет доводи на Шангајску листу најбољих 500 факултета на планети.
На факултетима Универзитета у Крагујевцу студира 20 хиљада студената на 127 студијских програма које реализује преко хиљаду наставника и сарадника и преко 600 истраживача.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.