Гружа се налази на магистралном путу Крагујевац-Краљево и има нешто више од сто становника.
Ово место окружује неколико села – Грабовац, Честин, Балосава, Липница и Пајсијевић.
Познато је по бројним кафанама, културно-уметничком друштву дугe традицијe и фудбалском клубу који носи име села.
Гружани су добри ловци и у овом месту успешно ради ловачка секција.
У емисији „Шумадијски праг“, која је на нашем програму недељом после Вести у подне, говоримо о животу Гружана.
Познато је из историјских извора да се на локалитету око реке Груже живот одвијао још у доба римског и визатијског царства.
У време владавине Османлијског царства село је носило назив Слепак, јер су Турци хајдуке овог краја ослељивали, а тај назив задржао се до почетка 19. века.
Село мења име у време владавине династије Карађорђевић 1922. године, а одлуку о промени назива села иницирао је министар Драгутин Којић родом из суседне Закуте.
Познато је да је у Гружи, својевремено, боравио и краљ Милан Обреновић.
У селу се налази Основна школа „Рада Шубакић“ која има издвојена одељења.
Кроз Гружу су некада пролазили теретни и путнички возови.
Железничка станица у Гружи била је место кроз које је пролазио међународни воз од Атине ка Минхену.
Актуелан је био и домаћи ред вожње.
Једна пруга служила је за транспортне возове јер је у близини радио рудник гипса.
Данас Железничка станица у Гружи само подсећа на давна времена, а возови ретко пролазе кроз Гружу.
Гружа је надалеко позната по песмама Добрице Ерића, а ово место прославила је песма Драгише Недовића о девојкама из Груже чија се лепота пореди са краљицом цећа-ружом.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.
