Поводом заседања Генералне скупштине Уједињених нација на којој ће се разматрати резолуција о Сребреници, саопштењем за јавност огласила се чланица Главног одбора СНС и народна посланица Биљана Илић Стошић:
Ако је стварни циљ инспиратора резолуције било сећање на жртве и да се никад више не понови, могло се наћи више других прикладнијих датума у светској историји. У овом моменту није могуће ни сагледати све њене последице које се могу манифестовати и као бумеранг ефекат.
Какав год да буде исход гласања у Генералној скупштини Уједињених нација поводом резолуције о наводном геноциду у Сребреници, овај догађај биће исписан најсрамнијим словима у светској историји слободарских, слободољубивих и истинољубивих земаља и народа. Наравно, не данас, не у блиској будућности, али свакако једнога дана када будемо сви живели у једном бољем и праведнијем свету базираном на равноправности уместо на голој манифестној сили која још увек успева да велики део света повинује искључиво својим интересима, ваљда још увек уљуљкана у теорије о наводној сопственој супериорности која јој онда даје за право да арбитрира свуд по свету, изазива сукобе, инсталира своје послушнике на власт и још читав већ виђен арсенал непочинстава где се међународно право замењује правилима по принципу права јачег.
Наравно, сва та демонстрација огољене силе увек се пажљиво мада крајње лицемерно умотава у најплеменитије намере, крајње лицемерно, али сасвим очигледно. Као врхунац те хипокризије јесте да је кључни предлагач те резолуције једна Немачка!!! Мада и међу њеном коспонзорима има већина оних који у погледу истински извршених геноцида нису ни мало невини. И чија кривична, морална и свака друга одговорност никада није ни стављена на дневни ред.
Није тешко погодити како су се Србија и српски народ нашли у жрвњу тих и таквих интереса: поменута резолуција, сасвим је јасно, циља више мета, али у епицентру сваке од њих је српски народ, било у Србији или Републици Српској, барем за сада. Упркос невиђеним сасвим противправним механизмима притиска на српску државу и српски народ с обе стране реке Дрине, где се није презало ни од голе силе, агресије и бомбардовања, упркос константним уценама и кршењу и оних споразума које су светски моћници сами креирали и потписивали, српски народ и даље успева да одоли притиску да озакони нелегалну сецесију дела своје државне територије, као и да се одрекне својих права у Републици Српској која је створена крвљу њених синова и кћери, војних али и огромних цивилних жртава, што је наш историјски усуд.
Иако нас неки грађанерски политичари, аналитичари и отворени или лоше прикривени србомрсци уверавају да је наречена резолуција тек цивилизацијски чин и да ничим није усмерена против српског народа, у контексту укупних околности тешко се у то може поверовати. Њеним стављањем на дневни ред на овај и овакав начин, пребацивањем гласања из Савета безбедности у Генералну скупштину, отвара се Пандорина кутија из које може произаћи разно зло несхватљивих размера и последица. Оно што је већ сада сасвим извесно, њено усвајање које је вероватно сасвим извесно због бројних притисака на државе чланице УН довешће у најмању руку до дестабилизације стања у региону, а можда и шире. А можда то и јесте баш стварни циљ њених инспиратора и протагониста, пошто им све друге досадашње методе баш и нису донеле очекивани и жељени резултат. Можда се жели баш на овим просторима отворити ново жариште, у самом срцу Европе, где је сваки конфликт могућа иницијална каписла и фитиљ за потпаљивање ширег сукоба, по оној чувеној „Неком рат, неком брат“, јер је историјска чињеница да је рат истовремено добар бизнис, не обазирући се на чињеницу на све његове страхоте, опет негде „тамо далеко“.
Како је председник Вучић већ најавио, Србија и српски народ у целини ће већ у петак ујутро са ове седнице изаћи уздигнуте главе, јер је на нашој страни истина и правда. Оно што наши непријатељи никада нису успели да разумеју, то је да се Србија не сагиње и не покорава за шта је увек у историји била спремна да плати одређену, понекад и врло високу цену. Ми никада, као неки, нећемо постати исфрустрирана нација са осећањем колективне кривице, покорне слуге и извршиоци туђих интереса, јер је наша историја слободарска и победничка. Мада, још увек, историју не пишу само победници, већ је углавном пише сила која се поново обрушила на нас. Верујем да ћемо поново издржати, јер, упркос свему, Србија у свету има пријатеље, што ће се најбоље искристалисати приликом предстојећег гласања о овој заиста срамној резолуцији која је флагрантан пример ревизије историје и кршења свих могућих постулата међународног права.
Противећи се овој срамној резолуцији, Србија не брани само свој народ и државу, већ и све оне у свету који држе до своје самосвојности, државности, суверености и самосталности. А таквих је све више и више.