Историја Крагујевца од 1944. до 1991. године

После капиталног дела за које је пре две године добио Ђурђевданску награду „Историја Крагујевца“, историчар Бориша Радовановић објавио је наставак приче о локалној историји, овог пута обрађујући период од 1944. до 1991. године.

Књига је резултат дугогодишњег истраживања које је подељено на два дела: први, од ослобођења до 1963. године, односно усвајања Устава и други од те године до распада Југославије 1991. године.

Током тог полувековног периода Крагујевац је имао важну улогу у развоју земље и био водећи привредни, културни, образовни и спортски центар.

Као изворе, историчар Бориша Радовановић користио је фондове Архива Југославије, Србије, а највише Истријског архива Шумадије у коме је провео читав радни век, а по пензионисању отворио најпродуктивније истраживачко раздобље.

После капиталног дела у коме обрађује период начина живота у Шумадији од праисторије до 1944. године, Радовановић се сада определио да читаоцу пружи објективну слику града и ослободи је идеолошких набоја који су током тих 47 година пресудно утицали на развој Крагујевца.

Град је у том динамичном раздобљу био предводник индустријског развоја Србије.

Аутор дотиче путеве, комуникације, становништво, политичке прилике, здравство, просвету, незаобилазну фабрику оружја.

После Другог светског рата, Крагујевац је имао 22 лекара. Још увек ниједан факултет. Пет биоскопа, много кафана. Ипак, златно доба развоја здравства, образовања и културе настаје од 1971. године.

Улице које су највише мењале имена су некадашња Маршала Тита, потом Главна, данас краља Александра првог Карађорђевића, у јавности мало познато током периода окупације Фридрих Штрасе. Ипак, једна није никада мењала име.

Новоизграђени стадион касније назван Чика Дача свечано је отворен 6. јуна 1957. године уз дефиле спортиста Радничког, гостију фудбалера Звезде и Партизана.

Поред игралишта и пратећих просторија са свлачионицама имао је бициклистичку стазу, модерну атлетску, зимску салу и могао је да прими 23 хиљаде гледалаца, пише Бориша Радовановић и наставља да је из крагујевачке гимназије исељена болница 1945. године и окречена како би могла да прими поново ђаке, који су на једном крилу имали купатило у коме су се туширали.

Ове и остале занимљивости о граду до 1991. године Бориша Радовановић бележи у књизи коју је сам издао и која се продаје у ТИЦ-у.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *