Недавним потписивањем споразума са Европском унијом, Србија је добила бесповратна средства из Инструмента претприступне помоћи у износу од 162 милиона евра.
Од тог новца, 30 милиона намењено је даљој реформи јавне управе. Из Делегације ЕУ кажу да је циљ изградња јавне управе која пружа висококвалитетне услуге и доноси користи и грађанима и привреди. Главни координатор поменуте реформе је Министарство државне управе и локалне самоуправе.
У новом пакету претприступне помоћи вредном 162,2 милиона евра, 30 милиона евра намењено је реформи јавне управе. Већи део тог новца је директна буџетска подршка, која може да се потроши тек пошто се испуне критеријуми које смо предвидели у стратешким документима. На тај начин доказујемо Евопској унији да смо постигли напредак, и да европски новац није дат узалуд.
„Нови Секторски реформски уговор који смо потписали са Европском комисијом и који се финансира из финансијске перспективе ИПА 22 износи 30 милиона евра од чега ће 26 милиона бити опредељено за директну подршку буџету РС, а остатак средстава за пројекте техничке подршке који имају за циљ да нам помогну у овом вишегодишњем процесу имплементације овог инструмента. Имајући у виду да нова Стратегија мења фокус РЈУ ка грађанима и негде акценат се највише ставља на квалитет услуга, на транспарентност, на одговорност, очекујемо да нам овај инструмент помогне да за једно три до четири године заиста можемо и пред грађане да изађемо са озбиљним резултатима у овој области“, објашњава Мила Станковић, в.д. помоћнице министра државне управе и локалне самоуправе.
ЕУ која већ годинама финансијски и на сваки други начин помаже процес реформе јавне управе, увек инсистира на томе да грађанин мора бити у центру. И грађани и привреда морају да се увере на терену у делотворност реформе, кажу у Делегацији ЕУ и зато им је сталода помогну Влади у напорима да створи ефикасну јавну управу.
„Грађани Србије заслужују да имају модерну, ефикасну, транспарентну и професионалну јавну управу, а то је и наше очекивање од будуће чланице Европске уније. Европска унија ће стога наставити да пружа Србији стручну и финансијску подршку у овом процесу. Због тога су Србија и ЕУ недавно потписале споразум о новом пакету помоћи ЕУ у износу од преко 162 милиона евра, који укључује и износ од 30 милиона евра намењен секторској буџетској подршци, конкретно реформи јавне управе. Ова средства треба да допринесу спровођењу конкретних реформских мера у периоду 2023-2025“, каже Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.
О учињеном напретку Србија једном годишње извештава Европску комисију. А како се тај напредак мери?
„Критеријуми су врло стриктни и унапред прописани. Ради се о генералним критеријумима и ту се првенствено мисли на напредак у спровођењу РЈУ, реформе јавних финансија као и транспарентности буџета и макроекономске политике. Други сет критеријума су варијабилни критеријуми о којима преговарамо. Ми смо претходних скоро две године посветили врло интензивним и захтевним преговорима са Европском комисијом и у том периоду успели смо да искристалишемо шест релевантних и врло захтевних варијабилних критеријума о којима ћемо извештавати у наредне три године“, наводи в.д. помоћнице министра државне управе и локалне самуправе, Мила Станковић.
Досадашња искуства охрабрују, јер су сва очекивања Европске уније углавном испуњена. Србија је препозната као пример добре праксе у коришћењу Секторске буџетске подршке, а неретко у томе помаже другима у региону. На то су поносни у Министарству државне управе и локалне самоуправе којима је главни циљ јавна управа по мери грађана и привреде.