Одлазак код дечјег психолога и даље је табу тема за родитеље, мада се, oцењују стручњаци, ситуација последњих година мења.
Најважније је, тврди дечји психолог Наташа Медић, да родитељи буду информисани. Тако ће проблем преознати у најранијем узрасту и на време потражити стручну помоћ.
Дечјим психолозима се најчешће обраћају родитељи деце која имају између две и по и три године, а која још увек не говоре, или имају успорен развој.
Иако је одлазак код дечјег психолога и даље табу тема, све чешће се дешава да су родитељи, уколико уоче проблем код малишана, спремни да потраже стручну помоћ.
Углавном је реч о родитељима чија деца имају тешкоће у психомоторном развоју, тврде стрчњаци и додају да је најчешће реч о дијагностици, праћењу и стимулацији превремено рођене деце и малишана са ризико факторима као што су мала телесна тежина, превремено рођење, генетски проблеми.
Стручњаци напомињу да је веома важно да се проблем што пре препозна, јер мозак детета у првој години најбоље реагује на ране стимулације, па су, тада, последице развојног одступања и најмање.
Када се проблем препозна у раном узрасту, цела породица се мобилише на време, објашњавају дечји психолози и наглашавају да је превенција најдрагоценија у рехабилитацији.
Опширније у прилогу.
Приредила Нина Бајић.