Са променом времена и лекари имају више посла. Најугроженији су хронични и срчани болесници, са хроничним респираторним обољењима, затим са реуматским обољењима и са психичким поремећајима.
Светска здравствена организација метеоропатију препознаје као обољење, као сезонски афективни поремећај, који се сврстава у неку врсту депресије.
Да бисмо ублажили негативан утицај временских прилика на здравље пожељно је пратити биометеоролошку прогнозу, а у складу са њом пратити савете лекара.
Биометеоролошка прогноза и постоји како би осетљиве особе на време биле упозорене на временске прилике.
Метеоропатији су склонији они који су анксиозни, емотивнији и склонији депресији. Они могу имати лош дан само зато што је облачно.
Људи који су психички и физички здрави, који немају хронична обољења, који се баве спортом, воле живот и свој посао, не осећају промене времена и они нису метеоропате.
Утицај на здравље има и концентрација позитивних и негативних јона.
Када у атмосфери преовлађују позитивни јони, можемо да се осећамо депресивно, нерасположено, безвољно.
Позитивни јони нарочито негативно утичу на саобраћај, зато што деконцентришу пешаке и возаче, па зато биометеоролшке прогнозе често наглашавају да је неопходна повећана опрезност у саобраћају.
По неписаном правилу, метеоропате промену времена могу да осете од четири до 48 сати раније. То, првенствено, зависи од тога колико је човек осетљив.
На промену времена могу да реагују и здрави људи и то су, углавном, промене расположења, пад концентрације, или благи умор, али то траје врло кратко.
Физичко активирање, правилна исхрана и што више времена у природи су средства за борбу против стања у коме се налазе метеоропате.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.