Случај жене из Војводине, заражене ХИВ вирусом преко трансфузије, која је касније преминула од последица основне болести, узнемирила је јавност.
Тим поводом, истраживали смо да ли је трансфузија безбедна и како се тестира крв добровољних давалаца.
Добровољно давање крви представља хумани чин који некоме може спасити живот.
Међутим, случај жене из Војводине, која је преко трансфузије заражена ХИВ вирусом, отворио је питање квалитета крви која се добија на тај начин.
У крагујевачком Центру за трансфузију кажу да потенцијални примаоци крви не треба да буду забринути, јер се крв сваког даваоца детаљно проверава универзалним тестовима који се примењују широм света.
Крв, која одлази у болнице пацијентима којима је неопходна за операције, претходно је тестирана на хепатитис Б и Ц, сифилис и ХИВ.
Ретко се дешава да резултати буду позитивни, односно да у крви буду откривене ове болести.
Проценат заражених узорака мањи је од од 0,043 одсто на нивоу Србије, што показује да су добровољни даваоци савесни и одговорно попуњавају упитнике које добијају пре давања крви.
Овај упитник попуњава се приликом сваког давања крви, чак и ако се ради о вишеструким даваоцима.
Случајеви, попут овог последњег у Војводини, су ретки, а претходни је забележен 1985. године, када се ХИВ појавио у том делу Србије.
Крагујевачки Центар за трансфузију до сада није евидентирао ниједан такав случај.
Извештава новинарка РТК Ксенија Ђерковић.