Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележен је у Музеју „21.октобар“ програмом под називом „Холокауст: наслеђе фашизма – анатомија искључивања“ аутора Марка Терзића вишег кустоса музеја и др Предрага Крстића са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
Обрађена је између осталог, тема о историјату ратних прогона у окупираној Србији у Другом светском рату и особама са ометеношћу као првим жртвама нацизма. Присутни су могли да чују лично сведочење Мирјане Лехнер Драгић о ужасима Холокауста.
Овогодишњи програм посвећен је настојању да се прикаже и протумачи механизми на основу којих је Трећи Рајх препознавао и дискриминисао људе који нису одговарали његовој слици пожељног члана друштва или уопште човека достојног живота. Било да је реч о расно деградираним, идеолошки или сексуално другачије орјентисаним, асоцијалним, затим просјацима, бескућницима, пацифистима или емигрантима, за које према нацистичким мерилима није било места у јавном простору узорне државе, а у горем случају на лицу света. За све њих је постојала посебна ознака у виду троугла различитих боја који су носили као затвореници око руке у логорима и на тај начин олакшавали чуварима њихово распознавање и одговарајуће поступање. Категоризација сведочи о вољи за прецизним одређивањем граница оних који заслужују да живе и оних Других. Ко и на основу чега је одлучивао у игри друштвеног укључивања и искључивања. На ово и бројна друга учесници програма покушавају да одговоре кроз три предавања, једну расправу, један школски час, и једну исповест некога ко је био жртва те фанатично доследне и погубне логике искључивања.
Спомен парк „Крагујевачки октобар“ у сарадњи са партнерима организовао је осми по реду програм поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста у Крагујевцу.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.