Маске са мотивима слика српских сликара најтраженији сувенир

Пандемија коронавируса потпуно је онемогућила одржавање уметничких програма у Народном музеју, који је после спектакуларног отварања и забележеног рекордног броја посетилаца, поново изгубио публику.

Посете нису ни изблиза масовне као пре пандемије.

У складу са актуелном ситуацијом и уметност одговара пандемији.

Заштитне маске са мотивима слика највећих српских сликара попут Саве Шумановића и Надежде Петровић најзапаженији су сувенир овог лета у Народном музеју.

Након потпуног затварања за посетиоце од 16. марта, Народни музеј је већ од 23. априла омогућио ограничену, индивидуалну посету сталној музејској поставци.

С обзиром на све рестриктивне мере које се тичу ограниченог броја посетилаца, дезинфиковања простора, дезинфекције руку и мерења температуре приликом доласка у музеј, уз очекивање да они који дођу носе заштитне маске приликом посете, убрзо су се и оне појавиле у музејској сувенирници.

Пандемија коронавируса затворила је све националне музеје у свету.

Разноврснi програмi којим је требало овог пролећа Народни музеј да дочека публику – изостали су.

После реновирања које је трајало више од деценије, Народни музеј је јуна 2018. године поново отворио врата публици.

На изложбеном простору од 5 хиљада квадрата, стална поставка организована је на три нивоа и обухвата културно -историјску и археолошку баштину од палеолита до уметности 20. века.

Национални музеји у Европи током лета постепено се отварају, са такође ограниченим бројем посетилаца.

Људима у целом свету недостаје ранији начин живота, посете установама културе.

Отуда је и разумљиво сада итересовање публике у Србији за оваквом врстом сувенира.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *