Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је данас да је међугенерацијска солидарност кључна компонента оптималног развоја сваке друштвене заједнице која жели да буде здраво друштво, у ком нема привилегованих и које има нулту толеранцију на дискриминацију.
Међугенерацијска солидарност, рекао је министар, природан је начин повезивања различитих старосних група и добар пут ка стварању хуманог друштва.
Министар Жигманов присуствовао је данас друштвеном дијалогу у Крагујевцу на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“, у оквиру Програма ,,75 дана за 75 година Универзалне деклерације о људским правима“ , који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Популационим фондом УН и Скупштином Града Крагујевца.
Жигманов се осврнуо на изазове са којима се старије особе сусрећу у остваривању својих људских права, а то су пре свега дискриминација, сиромаштво, социјална искљученост, насиље, злостављање и недостатак специфичних мера и услуга.
Са друге стране, проблеми младих су најчешће, рекао је министар, вршњачко насиље, инклузивно образовање и дискриминација приликом запошљавања.
Међугенерацијски сукоб, рекао је министар, који се некако подразумева и узима ,,здраво за готово“, мора се превазићи дијалогом и међугенерацијским разумевањем, толеранцијом и поштовањем различитости.
„Морамо живети заједно, а не једни поред других, отуђени у свету који незаустављиво стреми технолошким иновацијама у домену комуникација, а опет препуном људи који су све усамљенији, не ретко депресивни.
Нити су млади толико супериорни, нити су старији толико инфериорни у простору и времену, већ само заједно у том простору и времену, размењујући вештине, знања и искуства, негујући емпатију, поштујући људско достојанство, могу изградити друштво по мери човека“, навео је министар Жигманов.
Он је нагласио да држава има дужност и одговорност да буде породица највишег нивоа, да нико не буде заборављен и да нико не остане по страни.
„Нису све породице функционалне, а опет, из сваке породице се креће у спољни свет пут школе, факултета, запослења, у којима млади морају да нађу своје место и где их чека нека средња и старија генерација људи која није њихова родбина.
С друге стране, старијима, поготово онима који живе сами потребна је помоћ појединца и шире и уже друштвене заједнице, да услуге које значе квалитетан живот буду доступне и приступачне“, рекао је министар.
Према његовим речима, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током протеклих година у више наврата указивало на међугенерацијску солидарност и њен значај.
Међутим, рекао је он, за видљиве резултате на пољу унапређења људских права потребно је време, континуирана посвећеност и сарадња свих владиних ресора, независних тела и организација цивилног друштва.
„Уколико желимо да негујемо међугенерацијску солидарност морамо развијати и партнерство и поверење у заједничком деловању“, поручио је министар Томислав Жигманов.
На друштвеном дијалогу у Крагујевцу уводна обраћања имали су и државни секретар у Министарству за бригу о породици и демографију Радош Пејовић и шефица Канцеларије Популационог фонда УН у Србији Борка Јеремић.
Током друштвеног дијалога одржана су два панела „Међугенерацијска солидарност у локалној заједници“ и „Сребрна економија“, а на крају је, као и увек на завршетку друштвених дијалога, усвојена Сагласност о поступању, наведено је у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.