Представом „Удадба и женидба“, изведеној у Књажевско српском театру после двогодишње паузе, један од најпродуктивнијих крагујевачких глумаца Милић Јовановић, опростио се од позоришне публике.
Током богате и раскошне каријере, остварио је преко 70 позоришних улога, режирао је представе, глумио у серијама, на филму.
За уметничка остварења добитник је бројних признања.
Добитник је и четири Годишње награде у матичном театру, награде за колективну игру на Јоаким Интер фесту 2009. године.
Несебичан допринос дао је развоју и аматерске сцене.
Један је од оснивача „Шелтер“ сцене која делује при Савезу драмских уметника Србије од 1999.године.
Уз буран аплауз праћен јаким емоцијама, Милић Јовановић последњи пут поклонио се са позоришне сцене на којој је живео, радио, стварао пуних 45 година.
Раскошног талента, још раскошније каријере, увек активан, без обзира да ли оживљава ликове Шекспирових класика, Душана Ковачевића, Гордна Михића, Јована Стерије Поповића или Јоакима Вујића на кога, како су утврдиле његове колеге и физички највише подсећа.
Позоришној публици која га је у Крагујевцу гледала од 1983. године несебично је поклањао нове изразе. За све те деценије искрености, они за које је неуморно играо, уз овације, на ногама су испратили Милића у пензију.
Паралелно са глумачким остварењима, помагао је рад аматерских позоришта, режирао низ представа у Позоришту за децу, учествовао у поемама, филмским и телевизијским пројектима.
У наредној емисији Култура, Милић Јовановић говори о каријери, глумачким, редитељским подухватима, учењу од великана крагујевачког глумишта, али и преношењу вештина млађим генерацијама. О Милићу говоре и колеге са којима је деценијама делио сцену Књажевско српског театра.
Извештава новинарка Слађана Обрадовић Чукарић.