Организовано одлагање дотрајалих батерија и сијалица у Србији не постоји.
Како би се унапредио систем управљања овом врстом отпада покренут је пројекат “Повећање стопе рециклаже батерија и сијалица у Србији“, који Немачка организација за међународну сарадњу реализује у сарадњи са партнерима – привредним субјектима, НАЛЕД-ом и Удружењем рециклера Србије.
У оквиру тог пројекта у Крагујевцу су, на десам локација, постављене посуде за одлагање батерија и сијалица.
Град Крагујевац биће почетна тачка реализације пројекта “Повећање стопе рециклаже батерија и сијалица у Србији“.
С обзиром на то да су сијалице и батерије опасан отпад који не треба одлагати заједно са комуналним отпадом, на територији града су постављене посебне посуде за њихово одлагање.
Организовано сакупљање батерија и сијалица у Србији не постоји.
Не знајући како да се опходе према овој врсти отпада, грађани га најчешће одлажу у контејнере за смеће.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине у Србији се годишње рециклира између 70 и 100 тона сијалица, што је тек ПЕТ одсто од укупне количине сијалица које се пласирају на тржиште.
Према прописима, локалне самоуправе су задужене за прикупљање сијалица и батерија од становништва у посебним контејнерима.
Такође треба да их преузимају и трговци овим производима и да их предају сакупљачу или особи која се бави складиштењем и третманом.
Сакупљачка мрежа није развијена јер држава не даје подстицајна средства за извор батерија.
Када је реч о сијалицама, за ову врсту отпада постоји рециклажа у Србији, али не постоји систем сакупљања.
Током овог пројекта радиће се на проширењу сакупљачке мреже као и на едукацији и подизању свести грађана о електронском отпаду.
Осим у Крагујевцу, пројекат ће бити релаизован и на факултетима београдског Универзитета.
Извештава новинар РТК Зорица Савић Ранковић.