Предлогом измена и допуна Кривичног законика предвиђено је драстично поврећање казни за недозвољено ношење и држање оружја, а када је реч о повратницима уводи се специјални поврат који се односи на особе које су два или више пута осуђене за иста или истоврсна кривична дела, рекао је адвокат Јакша Пековић.
Предлогом законских измена, које су ушле у скупштинску процедуру, члан 348 Кривичног законика се, како је Пековић објаснио за Танјуг, дели на већи број чланова, којима се предвиђају неке нове забране, уз истовремено повећање казни за неовлашћено држање или ношење ватреног оружја.
Предложеним изменама је предвиђено да се казна за недозвољено ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја поврећа са два до 12 година, на пет до 15 година.
Пековић је прецизирао да је грађанима Србије забрањено да поседују аутоматско оружје, експлозивне материје, експлозиве, бомбе, мине.
Он је одбацио као нетачне наводе у појединим медијима да ће ширем кругу бити доступно аутоматско оружје.
„То апсолутно није тачно, према овим изменама ће то бити још рестриктивније. Иако сада то могу само да поседује војска, полиција и одређене јавне установе, постоје правна лица којима је то дозвољено, као што су фирме које се баве производњом тог оружја, жигосањем, испитивањем оружја, па само за те потребе евентуално могу и да набављају такве врсте оружја. То је јако мали број правних лица“, нагласио је Пековић.
Овим изменама закона, како је прецизирао адвокат, је предвиђено да ће обуку за употребу аутоматског оружја моћи да спроводи искључиво Министарство унутрашњих послова, док су до сада то могла да обављају и регистрована правна лица.
На питање да ли мисли да је драстично повећање казни за држање и ношење оружја добро, Пековић је мишљења да само повећање казни нема ефекта у пракси, а у контексту да одговори лица да не врше кривична дела.
„Само повећање казне је можда најједноставнија, а уједно и крајња мера којој треба тежити. Оно на чему треба радити пре свега је стварање друштвене атмосфере да је неко понашање неприхватљиво. Вероватно је основна идеја оваквог повећања казни законодавцу била да се утиче на то да се не врше та кривична дела. Међутим, мислим да се неће постићи тај циљ“, оценио је Пековић.
У прилог томе, како је додао, говори да су у Србији, у односу на цео регион, већ сада готово највеће казне за неовлашћено држање или неовлашћено ношење оружја.
Казне у Црној Гори и Хрватској су, како је прецизирао, далеко мање него у Србији.
Пековић је указао и да се мења одбредба у вези са повратом, односно да се поред вишетруког поврата уводи и специјални поврат, што је, како додаје, узроковано неуједначеном судском праксом.
Специјални поврат се, како је објаснио, односи на случајеве када је лице осуђено за иста или истоврсна кривична дела, док се вишеструки поврат односи на било које кривично дело.
У образложењу закона је наведено да је било неопходно увести прецизније одредбе које би јасно дефинисале израчунавање казне, када је реч о повратницима, поред чега је предложено увођење специјалног поврата.
Објашњено је да вишеструки поврат подразумева да је учинилац два пута осуђен за било које кривично дело са умишљајем, док је специјални поврат када је лице два пута осуђено за исто или истоврсно кривично дело, што омогућава правичнији приступ кажњавању.
За основни облик овог члана, односно за неовлашћено држање ватреног оружја, његових делова, муниције или експлозивних материја, запрећена је казна затвора од једне до осам година и новачана казна.
Уколико је то ватрено оружје, муниција, експлозивне материје или средства на бази експлозивних материја, 3Д штампано ватрено оружје или гасно оружје, чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима или је у питању већа количина оружја, муниције или средстава или се ради о другим средствима велике разорне моћи, учинилац ће се казнити затвором од две до 12 година и новчаном казном.
Ко неовлашћено носи предмете из претходна два става, како је предложено, казниће се затвором од пет до 15 година, док ће се лице, које неовлашћено носи те предмете за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа, казнити затвором од једне до осам година.
Усвајање закона предложено је по хитном поступку.
Извор: Танјуг