Пола века Саобора народног стваралаштва у Каленићу

У порти шестовековног манастира Каленић свечано је отворен 50. јубиларни Сабор народног ствараштва „Прођох Левач, прођох Шумадију“.

У присуству великог броја званица, гостију из региона, градова Србије и становника левачког краја, ову традиционалну манифестацију отворио је министар културе и информисања у Влади Републике Србије, Владан Вукосављевић.

Том приликом, свечано је откривена рељефна плоча на зиду општинске библиотеке која је посвећена врсном интелектуалцу из овог краја, доктору Миловану Спасићу, педагогу и академику чије име носи библиотека у Рековцу.

Сабор народног стваралаштва „Прођох Левач, прођох Шумадију“ одржан је први пут далеке 1970. године са циљем да се очувају народни обичаји, песме и игре левачког краја.

Од тада па до данас традиција саборовања у шестовековном манастиру Каленић није прекинута.

Отварајући ову манифестацију, која траје пола века, министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је да је народна традиција најважнија нит у очувању националног идентитета .

Најзначајније признање Сабора народног стваралаштва, плакету Бративоја Марковића, оснивача ове манифестације, председник општине Рековац уручио је министру Вукосављевићу и епископу шумадијском господину Јовану.

У порти манастира Каленић окупио се велики број званица и гостију за које је приређен богат културно- уметнички програм.
Наступили су млади из Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ из Крагујевца, вокална група Архангели, фолкорни ансанбли из Трстеника и познати српски глумци.

Министар Вукосављевић посетио је и библиотеку „Др Милован Спасић“ у општини Рековац где је свечано открио рељефну плочу посвећену врсном интелектуалцу, академику и педагогу чије име носи рековачка библиотека.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *