У Крагујевцу обележена годишњица „Олује“

У Саборном храму Успења Пресвете Богородице одржан је парастос српском народу страдалом на подручју Хрватске током операције „Олуја“.

Ова војно-полицијска акција убраја се у једно од највећих етничких чишћења на тлу бивше Југославије.

Према неким изворима, са подручја Баније, Лике, Кордуна, Барање, Славоније, Северне Далмације, убијено је или нестало око 2 хиљаде Срба, а са својих огњишта протерано је више од 220 хиљада.

Многи су свој нови дом пронашли у Крагујевцу, а дан сећања на неколико дана августа 1995. године током „Олује“ обележавају организовањем парастоса сваке године.

Циљ акције „Олуја“ био је заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине, али и других подручја Хрватске где је живело српско становништво.

Почетком августа 1995. године колоне избеглица на тракторима, путничким возилима, коњским запрегама са неопходним пртљагом кретале су се ка Србији.

Према бројним статистичким подацима порушено је више од 25.000 српских кућа, 13.000 привредних објеката, здравствених установа, музеја и споменика културе. Породице су биле расуте широм Србије, а многе од њих биле су смештене у колективним центрима.

Иако су прошле 24 године, сећање на тај догађај не бледи. Наше суграђанке, које су биле део избегличких колона са подручја Хрватске и данас се са сузама у очима присећају најтежег периода свог живота када су напустиле родни крај.

У Крагујевцу живи на десетине породица са подручја Хрватске које су основале завичајна удружења у којима се окупљају и друже.

У Саборном храму Успења Пресвете Богородице завичајна удружења Срба из Хрватске, као и многобројни грађани Крагујевца присуствовали су парастосу жртвама страдалим у операцији „Олуја“.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *