Прослава Српске нове године

Поштовање јулијанског календара и ћирилице представљају саставни део очувања националног идентитета, сматрају историчари.


Како је 1923. године одлуком цариградског патријарха учињена крупна деоба у православном свету и поједине цркве прихватиле грегоријански, а поједине остале доследне јулијанском календару, последњих сто година ова тематика још више се закомпликовала.

Уз дисконтинуитет који је настао током периода комунизма, и прилично фолклорну еуфорију која је од деведесетих својствена колективним прославама Српске нове године, духовна обнова српског народа није извршена на прави начин, сматра професор правне историје др Зоран Чворовић.

Питања јулијанског календара и вере у Србији сплетом судбине и сложених околности постала су неодвојива.

У време када су земље једна за другом губиле слободу пред најездом Турака, Срби су први пут јулијанским календаром бранили идентитет током велике сеобе коју је повео владика Арсеније Чарнојевић.

У свести обичног човека, верника, јулијански календар и ћирилица су јасни показатељи да као народ поседују специфичност.
Касније се ово питање отвара почетком 20 века, да би највећа деоба до тада јединственог православног света стигла 1923. године када већина православних црква прелази на грегоријански.

Потом је у периоду комунистичке владавине дошло до гушења верских осећања, а од 1948. године почињу и забране одласка у цркве, прославе Божића, Српске нове године, Васкрса.

Занимљиво је да се у Сарајеву славила Српска нова година, док је у Београду почетком осамдесетих тако нешто било незамисливо, а и нимало модерно.

Када су пристигле деведесете званична истраживања су показала да је у тој деценији проценат активно верујућих Срба порастао са 17 на 60 посто.

Испоставило се да су целу ту деценију грађани провели на трговима, улицама.

Што славећи, што звиждући.

Једна од најоригналнијих фотографија којом су објашњене све друштвене прилике је забележена на бини у главном граду.

На њој, опозиција, Деда Мраз, и више се није марило ни која се година дочекује, ни по ком календару.

Такозвано календарско питање у Србији иако делује једноставно, са собом носи читав комплекс историјских, догматских, политичких, канонских проблема, док га обични грађани најчешће повезују само са датумом када се обележава следећи велики верски празник или када славе.

Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *