Село Ботуње у емисији Шумадијски праг

На путу од Крагујевца ка Баточини налази се село Ботуње које је основано далеке 1730. године досељавањем првих становника из Жупе.

Простире се на 1.214 хектара, од којих је више од 700 хектара обрадивих површина.

У селу живи нешто више од 600 становника који се баве различитим видовима пољопривредне производње.

У емисији Шумадијски праг, која је на нашем програму увек недељом после Вести у подне, говоримо о историјским занимљивостима овог села и  животу људи који живе у њему.

Црква Свете Петке у Ботуњу, која је подигнута на темељима старе цркве Ботуњице, датира из давних времена, али је нова богомоља настала у време владавине Александра Карађорђевића и обележиће за две године век постојања.

Постоје легенде и предања о чудотворној цркви у Ботуњу које су записане у црквеном летопису.

Једна од најстаријих кућа у Ботуњу, али и на простору Шумадије, је времешна кућа породице Вукајловић за коју власници тврде да је стара 200 година.

Кућа је и данас у добром стању, а грађена је од блата, камена и дрвета, има четири просторије и велики доксат.

Породица Вукајловић још увек брижљиво чува стари намештај, фотографије и бројне предмете који су се некада користили у овом сеоском домаћинству.

Старији мештани Ботуња памте када је у селу живело далеко више становника него данас .

Живот је тада био много бољи него сада, јер су људи били солидарни и помагали једни другима, сећа се Петар Милосављевић један од најстаријих житеља Ботуња.

У Ботуњу се налази извор воде Свете Петке који посећују многи Крагујевчани.

Старина села је и записно дрво храста лужњака које је, како тврде становници Ботуња, стар око 300 година.

Богата крошња  храста и дебљина стабла то и потврђују.

Извештава новинар РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *