Село Пајазитово настало је у време владавине Отоманског царства.
Познато је да је турски цар Бајазит са војском таборовао у овом селу које је после његовог одласка добило име које се задржало до данас.
Са Бајазитом су српски изасланици склопили мир, па је суседно село добило назив Миронић.
Тим поводом организовано је славље, које се на турском каже шенлук, па су суседна села названа Велики и Мали Шењ.
У емисији „Шумадијски праг“, која је на нашем програму недељом после вести у подне, говоримо о животу људи у овом крају Шумадије.
Идући од Крагујевца ка Горњем Милановцу, или преко Лужница ка Тополи, на 15 километара од града, налази се село Пајазитово.
Село се помиње у Пописнику из 1822. године и у Вуковој Даници 1827. а историјски записи говоре да је веће досељавање у Пајазитову, Миронићу и околним местима забележено после Првог српског устанка 1804. године.
Сеоска црква грађена је крајем Другог светског рата, а у градњи ове богомоље учествовали су житељи Пајазитова и околних места. Изградњу цркве помогли су припадници Равногорског покрета.
Црквена слава је други дан Свете Тројице.
Животна свакодневица људи који живе у селима Шумадије усмерена је на бројне пољопривредне послове.
Највећи број домаћинстава бави се сточарством и воћарством.
Ипак, пандемија корона вируса и на руралном подручју изменила је њихов живот и рад.
У сарадњи са локалном самоуправом, Домом здравља у Крагујевцу и Саветом месних заједница, организовано је евидентирање људи који су заинтересовани за имунизацију.
Пољопривредници с нестрпљењем очекују пораст температуре ваздуха, престанак падавина и стабилније временске услове јер почетком пролећа има много посла.
Очекују их обимни радови око пролећне сетве.
Корона вирусом заражено је и много људи који живе на селу, па због болести бројних породица заостају послови око стоке и на њивама.
Због тога је неопходно сачувати здравље, а најбољи начин за то је доследна примена епидемиолошких мера и имунизација.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.