Постоји много разлога што ће имена Kрагујевца и Шумадије вековима одзвањати српском историјом,
а оно што се десило на Сретење 1804. и 1835. остаће заувек записано златним словима као најважнији догађаји у новијој српској историји, изјавио је данас у Крагујевцу, поводом дана државности Србије, Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Градоначелник Крагујевца, Никола Дашић је у свом Сретењском говору на Свечаној академији која је поводом 187 година од оснивања првог устава одржана у здању Старе скупштине, рекао да је важно да увек на Сретење, на истом месту преплићемо традицију и иновативност, прошлост и будућност Србије, јер су то наши најчвршћи темељи и национални принципи које баштинимо већ два века.

Први српски устанак и први српски устав уздигли сзу Србију из тмине средњег века, ропства, незакоња и терора, и осветлили пут ка модерној Европи, подсетио је Момировић и нагласио да је један од првих европских демократских устава проглашен са до тада непознатим одредбама о неприкосновености личности, праву на законито суђење и слободи кретања.
Србија је показала да, и када је најтеже, увек у себи нађе снаге да крене напред, отргне се вољи великих и одабере за себе најбољи пут.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић је нагласио да Дан државности у Србији, након паузе, поново славимо од 2002. године.
Данас се од исправљања неправде, навршава тачно 20 година. То је најбољи доказ да дух сретењске Србије може и мора да нас инспирише – да поштујући историју и традицију, градимо јаку и модерну државу.
Наша је жеља да Крагујевац попут Србије настави да корача развојним путем у свакој области, а можда и корак испред других градова, поручио је Дашић.

Сретењској академији у Старој скупштини присуствовали су помоћници министара и државни секретари, представници правосудних органа, верских заједница, Шумадијског округа, Универзитета, амбасада Палестине, Чешке, Пољске, Мађарске, САД, Румуније, Словачке, Русије, Бугарске и Делегације ЕУ у Србији.
Изгроказ „Културна дипломатија“, по тексту Владимира Ђорђевића и у режији Младена Кнежевића, извели су глумци Књажевско-српског театра.
Извештава новинарка РТК Нина Бајић.
