Српска православна црква (СПЦ) и школе широм Србије данас ће прославити Савиндан, у знак сећања на Светог Саву, српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века, утемељивацца српске цркве, државе и школства.
Свети Сава био је архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, законописац, дипломата, књижевник и ходочасник, као и оснивач прве српске болнице.
Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу.
У школама тај дан је радни, али ненаставни дан.
Школе у Србији обележиће и ове године школску славу у знак сећања на српског просветитеља и утемељивача образовања, свечаним приредбама и сечењем славског колача у присуству представника државе.
Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године када је обележен у Сремским Карловцима.
Кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године.
Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на Универзитет.
У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада у свим школама најсвечаније прославља.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму. прослављање празника настављено је 1989. године.
Празнична песма за Савиндан је Химна светом Сави.
Химна Светом Сави настала је, претпоставља се, крајем 18. века или у периоду 1804-1817. године. Оригиналан рукопис није сачуван, него само препис из 1832. године па је аутор непознат.
Светосавска химна је прва српска химна новог века.
При рођењу Растко Немањић – Свети Сава био је рашки племић из владарске породице Немањића.
Најмладји син српског жупана Стефана Немање – принц Растко, чије је монашко име Сава, живео је од 1169. године (по другим подацима рођен је 1175. године), до 1236.
Растко Немањић је у Никеји 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
На месту где је сада Пећка патријаршија, још је за живота Светог Саве (архиепископ 1219-1233) основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта српске архиепископије.
Желећи да средиште српске цркве буде на мање угроженом месту и ближе средишту државе, архиепископ Арсеније И (1233-1263) подигао је на том жичком метоху код Пећи Цркву Светих апостола.
Свети Сава је преминуо у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију два дана касније, 27. јануара и тај дан је црква установила као празник којим се обележава успомена на његов живот и дело.
Мошти Светог Саве су из Трнова пренете и сахрањене у манастир Милешева 1237. године. Синан Паша је његове мошти спалио 1594. године на Врачару где се данас налази спомен храм који му је посвећен.
Срби су у време Светог Саве били пред великим изазовима и вероватно би на крају, да га није било подлегли утицају римокатоличког запада.
Празник Светог Саве, ктиторска је слава Хиландара која ће и овај пут окупити бројне госте, међу којима су и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве.
Свети Сава је написао да не гради Хиландар себе ради, већ због свога народа, јер где ће се свештенство боље обучити и одакле ће лепшу догму у Србију пренети.
Подигнут као образовни центар, Хиландар и данас пројектује дубоку преданост молитви и зрачи моћну енергију, како су и замисли његови градитељи, Стефан Немања и син му Сава, српски светитељи.
Хиландар је једина српска кућа која никада није освојена, која живи без прекида виссе од 800 година. И када се десио пожар у ноћи имеђу 4. и 5. марта 2004. монаси нису обуставили служење верских служби не одступајући од молитве Богу.
Свети Сава основао је и Прву српску болницу у манаситру Хиландар.
Успомену на Светог Саву чува и Манастир Свете Катарине у Египту настао на светом месту на Синајској гори.
Тај манастир који се према речима оца Јустина, може похвалити непрекидном историјом дугом 1.700 година уз непроцењиве вредности, попут делова из прве Библије или иконе Исуса Пантократора, осим сећања на боравак Светог Саве чува и најстарији сачувани псалтир на старословенском – српски псалтир.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ће се ако на Светог Саву грми десити важни догађаји у земљи.
Многе занатлија из Србије – ужари, мутавџије, опанчари, обућари… Светог Саву сматрале су својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу.
У многим крајевима Светог Саву нарочито празнују сточари.
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су и за стоку и за страх од вукова па се тако пред Савиндан стока није смела терати у шуму из страха од вукова, јер би то за њу било погубно.
Такође, тих дана ништа се није смело радити са сечивом, бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене, а жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.