На Генералној скупштини Уједињених нација, сутра у Њујорку, на дневном реду ће бити дебата и гласање држава чланица о усвајању Резолуције о Сребреници, којом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на геноцид почињен над Бошњацима на том подручју током сукоба у бившој Југославији.
Доношењу резолуције, чија је најава изазвала нове политичке поделе у региону, оштро се противе Србија и Русија сматрајући да је усмерена против српског народа.
И грађани Крагујевца, које смо питали за мишљење, сматрају да се на овај начин наноси неправда српском народу.
Резолуцијом о Сребреници убиства више од 8.000 грађана бошњачке националности, током ратних сукоба у Босни и Херцеговини 1995. године, биће дефинисана као геноцид.
Србија и Република Српска сматрају да овај документ има антисрпски карактер и да ће Србима пришити етикету геноцидног народа.
Питали смо грађане Крагујевца шта мисле о резолуцији.
Стручњаци кажу да ово питање треба да се пребаци са политичког на правни терен. У том правцу Република Српска, као потписник Дејтонског споразума, већ је направила први корак доношењем правног акта. У томе је учествовао професор Правног факултета у Крагујевцу, Драган Дакић, као саветник председника Народне скупштине Републике Српске за међународна питања.
Због противљења Србије и Русије Резолуција о Сребреници неће бити донесена путем консензуса на Генералној скупштини Уједињених нација.
За усвајање документа биће потребна већина гласова односно 97 од 193 државе чланице.
Извештава новинар РТК Саша Стаменић.