Историја Старог сајмишта у Београду залази заправо у 1935. годину, када је на иницијативу београдских и српских привредника, донета одлука, да се уступи земљиште на обали Саве. Његовом изградњом, Београд је, по први пут искорачио на другу, леву обалу реке и тиме отворио пут будућим градитељима Новог Београда. А прва међународна изложба одржана је септембра 1937.године на којој је учествовало преко 883 излагача различитих области. На Сајму су све до јесени 1940.године организоване изложбе аутомобила, ваздухопловства, занатства, сајмови књига, спортске приредбе, уметничке изложбе, први телевизијски програм на Балкану емитован 1938.године из павиљона компаније Филипс. Урбанистички комплекс и архитектура Сајма представљају репрезентативан пример градитељства 30 –тих година 20 века са доминантном кулом.
Неслутећи да ће модерне сајамске павиљоне препуне значајних технолошких достигнућа, са почетком и током Другог светског рата испунити патња, помор Јевреја, Срба и Рома, у ратним годинама кроз гестапоов логор на Сајмишту прошло је на 90 хиљада заробљеника. Ослобођен, логор је капије отворио 1944. године.Током ослобађања Београда, простор Старог сајмишта је доста оштећен. Послератне године доносе нову намену. Сајмиште исписује нову страницу историје у јавности мало познату.
Сваки период у скоро пуном веку постојања Сајмишта у Београду уноси нова историјска сазнања.
Поставка о Италијанском павиљону носи пресек епохе овог здања.
Дуго је прича о Старом сајмишту била скрајнута. Почетак 21. века здање препуно историје дочекало је на рубу пропадања. Од 2022.године почиње обнова Централне куле, процес меморијализације се одвија и формално. Њена обнова постаје капитални пројекат државе. Ојачана, и даље сведочи о архитектонским вредностима предратног градитељства. Сајмиште је поново отворило врата. Организоване су посете школа, реализоване стручне посете за представнике институција и истраживаче.
Јавно вођење кроз историјску поставку организовано је за прве заинтересоване грађане, тачно 80 година после распуштања логора.
Меморијални центар „ Старо сајмиште“ у наредном периоду очекује допуна радова на уређењу партера, али и ентеријеру. Предвиђен је и простор за мултимедијалне садржаје. Планира се и прикупљање додатне грађе. Пут до архивске заоставштине није једноставан, али постоји.
Формиран у циљу прикупљања, стручне обраде, чувања, истраживања и излагања музејских, архивских, филмских докумената и предмета, Меморијални центар „ Старо сајмиште“ стара се о научно истраживачким, образовним, издавачким подухватима, као и неговању културе сећања на жртве логора.
Меморијални центар „Старо сајмиште“ је комплексни музеолошки, едукативни и научно-истраживачки центар од регионалног и светског значаја, незаобилазно одредиште за грађане Београда и Србије али и посетиоце из целог света.
Поставка Старо сајмиште некад и сад, проговорила је о необичној судбини места и људи, неодвојивој од националне историје, која се скоро 100 година касније тек открива. У њој се учитава и универзална судбина 20 века и простора овог дела Европе. Амбиције младе, модерне краљевине Југославије, нагло прекинуте ратном несрећом и неописивим помором три народа, потом новим почетком и разгранавањем главног града Србије, затим уметничке оазе, па све до 2022. године када Меморијални центар Старо сајмиште постаје установа културе од изузетног значаја за културу сећања у Републици Србији.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.