Припрема новогодишње и божићне трпезе четворочлану српску породицу коштаће од 15 до 20 хиљада динара, не рачунајући куповину ситница, поклона и украса.
Празнични ручак односи трећину просечне плате, која је према извештају Републичког завода за статистику 47 220 динара.
Док се грађани уочи празника прерачунавају, предстојећим празницима радују се трговци, који по правилу из старе у Нову годину улазе са двоструко већим оствареним прометом.
Цене се до дочека неће мењати, бар тако обећавају продавци на крагујевачким пијацама и у маркетима.
Српска Новогодишња и Божићна трпеза традиционално су богате, упркос ограниченом кућном буџету. Крагујевчани се уклапају у статистички просек, односно, као и већина грађана Србије штеде месецима за припрему нешто издашнијих и раскошнијих јела, праћених сланим и слатким деликатесима.
Набавка намирница плаћа се свим расположивим средсвима и начинима. Нешто готовински, нешто на одложено. Код нас, још увек непревазиђени чекови, понекад на наплату стужу таман пред празничну куповину, па већина домова ових дана више личи на службе рачуноводства.
Незаобилазно печење и даље господари на трпезама Kрагујевчана. Српски класици из „Библиотеке код Милутина“ радо се узимају пред новогодишње и божићне празнике.
Неки у журби читају с’ ногу, други носе кући омиљено штиво, а они предани, прави заљубљеници у укус печеног меса, на миру ће уживати у сабраним делима јединствене библиотеке, одавно познате ван локалних граница.
За три килограма свињског меса на трпези потребно је најмање издвојити три хиљаде динара, око хиљаду и по за куповину материјала за торту или готову, док за воће и капљицу треба припремити скоро две хиљаде.
Трговци кажу да су зарад бољег промета, снизили цене. На градским пијацама понуда је богата и разноврсна, цене уједначене и како најављују продавци неће се мењати ни на дан празника. Бар тако обећавају.
Крагујевчане очекује још један празнични трошак пред Српску Нову годину. Међутим, после новогодишњих и божићних празника, који су истовремено и разлог за славље, али и јак удар на кућни буџет, многи наши суграђани касније, мораће, као и претходних година да економишу.
Према извештају Републичког завода за статистику просечна зарада у Србији је 47.220 динара што значи да практично трећина новца оде на новогодишњу трпезу.
С обзиром на ове податке и чињеницу да је због издатака, јануар проглашен за најдужи месец у години, ове сезоне куповина у маркетима и на пијацама требало би да буде више него промишљена. Ослањајући се на прошлогодишња искуства, у Крагујевцу и целој Србији то неће бити случај.
Извештава новинарка РТК Ксенија Ђерковић.