Усваја се нова Стратегија реформе јавне управе

Почетком 2021. годинe очекује се усвајање нове Стратегије реформе јавне управе, која ће дати смернице за наредних десет година.

Нацрт овог документа припремило је Министарство државне управе и локалне самоуправе, као главни координатор реформе, у сарадњи са другим државним органима.

Министарка Марија Обрадовић у фокус свог рада ставља завршетак процеса реформе система плата, јачање развоја електронске управе, али и оснаживање градова и општина у Србији.

О томе како види пут ка јавној управи која ће бити ефикасан и практичан сервис свих грађана, погледајте у интервјуу који следи.

Оно што јесте посебно важно то је буџет који је планиран за 2021. годину јер некако ми политичари и људи на руководећим местима увек умемо лепо да говоримо али кажу да је политика заправо оно за шта одлучите да одвојите новац и да то финансирате и у овом тренутку то је био снажан симбол Владе Републике Србије када је за преко 50 процената увећала буџет за ову годину овог Министарства државне управе и локалне самоуправе. Више новца значи да ћемо моћи да имплементирамо пројекте на локалу, али такође ћемо један део средстава употребити за јачање капацитета људи који су запослени у државној управи и у локалним самоуправама и ту бих споменула и Националну академију за јавну управу са којом ми одлично сарађујемо и којој смо снажна подршка. Национална академија заправо помаже кроз низ обука да запослени државни службеници и функционери много боље обављају свој посао, да добију оне алате и вештине који су потребни за њихов свакодневни рад.

Наставили сте са праксом отварања јединствених управних места. Колики је значај постојања таквих шалтера на локалу?

Морам рећи да за ових месец и по дана сам заиста међу главним утисцима је да градови и општине у Србији су изузетно заинтересовани за јединствено управно место. Шта је то? То је заправо централизована, да кажем једна просторија у општини где се налази неколико шалтера који су вама на услузи. Дођете на један шалтер и ту завршите све што вам је неопходно. Дакле, јединствено управно место је позиција где ви штедите време и новац, не идете од шалтера до шалтера и то је модернија и ефикаснија локална самоуправа. Зато је ЈУМ омиљено међу градовима и општинама и за сада имамо, до краја године то ће бити 14 градова и општина које поседују јединствено управно место и последњи су Пирот и Куршумлија али смо ми управо потписали уговоре са Параћином, Тополом и Косјерићем и они ће ускоро добити ЈУМ-ове и олакшати живот грађанима и наравно расписали смо нови јавни позив, 40 милиона динара за наредну годину да опремимо нека нова јединствена управна места у Србији.

Шта је Централни регистар становништва и у чему је његов значај?

Централни регистар становништва је тренутно у фази провере и очекујемо да на пролеће заиста ради у пуном капацитету. У овом тренутку ми смо позвали становништво заправо грађане и грађанке Србије да преко Портала е-Управе провере своје податке. Морам вам рећи да сам лично незадовољна и сувише компликованом процедуром, али у овом тренутку грађани могу отићи на портал е-Управе и да започну регистрацију али је неопходно да на шалтерима Пошта Србије и на шалтерима пореске администрације у нашим општинама затраже одређене параметре. Заправо на тим шалтерима ће вас пријавити на портал е-Управе. Добро је да започнете ту причу. Није лака и једноставна, посебно за старије становништво или које није посебно информатички писмено у овом периоду, а надам се да нас је све мање таквих, и све онлајн услуге, е-сервиси треба да постану наша свакодневица. У овом периоду ковида ми смо значајно забележили пораст људи који желе да онлајн завршавају све своје услуге и пореске, и одређене управне поступке које имају. Желела бих да додам још једну врло важну ствар када спомињемо Централни регистар становништва. Претходне недеље је отворен велики Дата центар. То је заиста врло озбиљна база података у Србији у овом делу Европе за сада не постоји тако озбиљан дата центар као што је направљен у Крагујевцу. Он је вредности 30 милиона евра. То је финансирано из државног буџета и то је велики центар где се архивирају сви наши подаци, наших институција у Србији, различитих компанија и предузећа, али оно што је важно ми смо сада отворени за комерцијалне клијенте.

Подршка ЕУ реформи јавне управе траје непрекидно од 2000. године са уложених више од 200 милиона евра. Како видите ту сарадњу убудуће?

Изузетну захвалност дугујем, пре свега испред Министарства државне управе и локалне самоуправе за све врсте подршке које смо добили од Европске уније. Не само да је то конкретна финансијска подршка кроз различите пројекте. Оно што је размена знања и искустава међу експертима, међу државним службеницима, међу локалним самоуправама, то је од непроцењивог значаја. Свакако да ми кроз различите програме, кроз ИПА пројекте, кроз твининг пројекте, затим је ту СИГМА, РЕСПА, регионална школа за државну управу којом ми председавамо заправо. Све су то начини да нам покаже Европа да нас заиста желе у свом друштву и да желе да ми унапредимо своје капацитете и да јавна управа у Србији буде раме уз раме са било којом европском.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *