Ватромет као симбол Нове године

Ватромет и прскалице једна су од асоцијација на прославу Нове године. Светлосним ефектима на небу највише се радују деца, али и одрасли памте ватромете из најранијег детињства.

Први записи о употреби ватромета датирају из 1264. године, а пронађени су у древној Кини.

Касније долази до изума ракета које су коришћене током ратова, али и на новогодишњим прославама, рођенданима и венчањима.

Усавршавању ватромета допринео је проналазак барута, а преношењем овог открића на стари континет у 13. веку, светлосну забаву почињу да користе и Европљани.

Италијани и Немци су први произвођачи ватромета, а Енглези су толико били одушевљени оваквом забавом и често су јој прибегавали на двору, а чак је и чувени Шекспир писао о ватромету.

До 19. века ватромет није био онакав какав је данас – недостајала му је боја. Тек касније, пиротехничари су развијањем технологије, кошћењем бакра, натријума, магнезијума успели да добију плаву, жуту, црвену и друге боје које уз искру и бљесак обасјавају небо и пружају призор за памћење.

Кругови, звездице, светлуцаве тачкице дугиних боја чине дочек Нове године свечанијим и лепшим, а посматраче остављају без даха.

Скоро све светске метрополе за новогодишње празнике ватрометом привлаче грађане и туристе да бар на тренутак изађу на улице и присуствују светлосном спектаклу.

Деца и старији уживају у ватромету, али неправилно коришћење ових средстава може имати озбиљне последице, међу којима су и пожари.

Мањи ватромети данас су свима доступни, али их смеју користити само пунолетна лица, док оне веће могу употребљавати само обучени професионалци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *