Забрињавајући подаци Републичког завода за статистику о стопи наталитета

Статистички подаци показују да ћемо у Србији до 2060. године имати између 3,9 и 5,5 милиона становника.

Према подацима Републичког завода за статистику, само шест градова у Србији има позитиван природни прираштај.

У централној Србији је најнижа стопа наталитета, док истраживања показују да су вредности природног прираштаја увећане на подручју јужне и источне Србије.

Становништво Србије се смањује и на основу демографских кретања, а забриња податак да је у периоду од 2010. до 2019. године број становника у Србији, само на основу природног прираштаја, смањен за 364.607 грађана.

Према подацима које ажурира Републички завод за статистику коме локалне самоуправе у Србији достављају извештаје о броју умрлих и рођених у 2019. години, број живорођене деце у нашој земљи је 64.399, док је на подручју Србије током годину дана умрло 101.458 људи.

Подаци показују да је просечна старост мајке при рођењу првог детета 2000. године била 25,3 године, а у 2019. – 29,1 година.

Раст становништва има негативну стопу у Србији која износи минус 5,4 одсто.

Када је реч о Крагујевцу и околини општине у којима је драстично смањен број становника су: Рековац, Аранђеловац и Топола.

Крагујевац има просечне вредности природног прираштаја у Србији.

Када је реч о просечној старости грађана који живе у нашем граду, она износи 43 године, што се у највећој мери односи и на просечну старост људи који живе у Србији.

Сваке године, према подацима о стопи морталитета, у Србији нестане један град. У 2019. години, на територији Србије, регистровано је 101.458 умрлих, а просечна старост преминулих у нашој земљи износи 75,1 годину.

Посматрано по полу више умиру жене и то 56 одсто у односу на мушкарце.

Водећи узрок смрти код оба пола су болести крвотока, затим следе тумори свих облика, болести респираторних органа и малигне болести система за варење.

Економски развијене државе света имају ниску стопу наталитета, а то су европске земље, Америка, Јужна Кореја и Аустралија.

У половини земаља света и даље се не рађа довољан број беба да би те државе оствариле позитиван природни прираштај.

Један од најупечатљивијих разлога за пад наталитета је већа упосленост жена, бољи приступ средствима за контрацепцију и продужено школовање жена на глобалном нивоу.

Србија примењује Националу стратегију како би се демографска слика поправила.

Новчана издвајања која су предвиђена буџетским средствима за увећавање породице код првог, другог, трећег и четвртог детета, афирмација породичних вредности, финансирање поступка вантелесне оплодње само су неки од начина да се спречи пад наталитета и увећа број становника.

Извештава новинар РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *