Купус из гружанског краја српски бренд

Гружански крај надалеко је познат по узгоју купуса, а традиција гајења ове повртарске културе наслеђује се генерацијама.

Под купусом је 250 хектара на територији Општине Кнић.

Интензивна производња обавља се у селима око Гружанског језера: Кусовцу, Топоници, Опланићу, Претокама и Радмиловићу.

Повољни услови, квалитет земљишта и могућност постављања заливних система условили су одличан принос који износи 80 тона по хектару.

Купус се из Гружанског краја извози у неколико земаља Европске уније.

У емисији Шумадијски праг која је на нашем програму недељом после подневних вести говоримо о узгоју ове повртарске културе са пољопривредницима Општине Кнић.

Пут сваке животне намирнице од њиве до трпезе је врло компликован и тежак, наводе повртари из Радмиловића који узгајају купус углавном из увозног сортимента.

Домаћа семена показала су се последњих година као врло неотпорна, па купус у главичењу нападају бројне штеточине и болести.

Повртари који гаје купус наводе да је ове године био добар род што је условила и добра припрема земљишта.

Купус се употребљава у свакодневној исхрани у свежем, куваном и конзервираном облику, а јела припремљена од киселог купуса представљају врхунац гастрономског ужитка српског поднебља.

У касну јесен готово свака кућа на селу оставља ову животну намирницу у великим количинама.

Просечна породица током зиме поједе око 100 кг киселог купуса.

Како би се купус што дуже одржао у кацама и бурадима потребни су чисти судови али и добар рецепт.

Велике количине витамина Ц , гвожђе, магнезијум, сумпор, бакар и целулоза сврставају купус у здраво поврће.

Купус су гајили стари Грци још у 4. веку пре нове ере, а Римљани су киселили купус и главице чували у посудама од печене глине.

У алтернативном лечењу цеђени сок од слатког купуса успешно решава тегобе код чира на желуцу, делује на пробаву док се лист свежег купуса користи код болова у костима и у зецељивању рана.

Гастрономски сладокусци ипак највише воле кисели купус из земљаног лонца.

Ово јело постало је заштитни знак српске трпезе које су осим домаћих спознали страни љубитељи доброг залогаја.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *