„Нисам крив што сам жив“ – 77 година сећања

Традиционално, крај споменика стрељаним ђацима, професорима и цивилима у Шумарицама, одржан је молебан, а потом и комеморативно уметничка манифестација Велики школски час.

Манифестацији су присуствовали предствници Владе Републике Србије, некадашњи председник Томислав Николић, представници дипломатског кора, градова побратима, Шумадијског управног округа, Града Крагујевца, СУБНОР-а, као и велики број грађана.

Аутор изведеног драмског текста „Нисам крив што сам жив“ је познати српски сценариста, Крагујевчанин Ђорђе Милосављевић.

Са 47. Великог школског часа послата је још једна снажна антиратна порука.

Молитва за пострадале, недужне цивиле окупила је око споменика стрељаним ђацима и професорима представнике државног врха, народ, цркву, госте из иностранства.

Молебан који се од 1991. године поново одржава на месту страдња цивила служио је епископ Јован са свештенством шумадијске епархије.

Традиционално, венце су први положили ученици Прве крагујевачке гимназије, потом у име Владе Републике Србије Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља, затим градоначелник и председник Скупштине града Крагујевца Радомир Николић и Мирослав Петрашиновић, амбасадор Немачке Томас Шиб, амбасадор Палестине Мохамед Набхан, Словачке Дагмар Репчекова, Израела Алона Фишер Кам, Белорусије Валериј Бриљов, представник Чешке амбасаде, аташе за одбрану амбасаде Француске, шеф конзуларног одељења Руске амбасаде, представници Шумадијског управног округа, Универзитета, Регионалне привредне коморе, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника,Црвеног крста.

У троделном драмском тексту Ђорђа Милосављевића, дан 21.октобар временска je тачка која повезује 1941. 1991. и 2001. годину.

Основа теме је судбина чувеног глумца Мије Алексића, једног од преживелих страдалника крагујевачке трагедије.

Трагедија која се догодила у Крагујевцу, 21.октобра 1941. године одвела је у смрт недужне цивиле.

Ђаке, професоре, раднике, сељаке, Роме и Јевреје, покупљене са улица мале вароши која живела скромним животом са својих 38 хиљада становника.

Преживело је свега 62 људи. Тај догађај заувек је изменио лице града. Ратне страхоте избрисале су целу генерацију.

Крагујевац је ослобођење дочекао са 9 хиљада житеља мање, односно 31 хиљадом становника.

Од 1944. године, односно 1957. из Шумарица се кроз манифестацију Велики школски час шаље својеврсна антиратна порука.

Хумкама се поклонило 5 милиона посетилаца. Велики школски час окупио је преко 50 хиљада учесника најеминентнијих националних уметника.

Иако се Крагујевац дуго опорављао од бола пре 77 година, послератне генерације његових становника очувале су успомену на недужне жртве.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *