Предлог реконструкције установа културе

Град Крагујевац у овој години са пројектном документацијом, која се за неке установе културе први пут израђује, планира да конкурише код надлежних министарстава како би се обезбедила средства за реконструкцију бројних објеката.

Са пројектом „Градови у фокусу“ већ је извесно проширење Депоа Историјског архива Шумадије, планира се реконструкција Амиџиног конака, као и систем дојаве од пожара за музеј „21. октобар“ и Народну библиотеку „Вук Караџић“.

У плану је израда техничке документације за Соколану и градску дворану Шумадија.

Времешни објекти у којима су смештене и функционишу Установе културе, неке од посебног значаја за локалну кулутуру а неке под заштитом државе, попут Амиџиног конака, треба одржавати непрестано.

Са пројектном документацијом, која је основа за аплицирање у националним или међународним правцима по свој прилици Град Крагујевац ове године појављује се на конкурсу код ресорног министарства културе али и осталих, како би се објекти Установа културе уредили, а тамо где је неопходно и доградили.

„Ми ћемо као Град подржати изградњу нове куће Ђуре Јакшића, а имамо готове пројекте за разлику од претходних година када пројекти нису постојали ми их сада по први пут имамо, тако да ћемо ка разним министарствима и аплицирати у складу са њиховим одлукама.

Видећемо да ли ће то да буде финансирање од 100 процената или суфинансирање, онда ћемо видети у складу са својим могућностима.

У сваком случају кроз пројекат „Градови у фокусу“ планира се изградња Депоа Историјског архива Шумадије, планира се реконструкција Амиџиног конака, као и систем дојаве од пожара за музеј 21. октобар и Народну библиотеку Вук Караџић“, наводи Миљан Бјелетић члан Градског већа за културу.

„Са тим смо аплицирали, али имамо готове пројекте који се тичу и Соколане, и у припреми је пројекат реконструкције Књажевско српског театра, видећемо када и на који начин ћемо покушати да реконструишемо те зграде.“

Историјски Архив Шумадије законски је у обавези да прикупља и чува сву архивску грађу старију од 30 година која није више оперативна.

Архив чува документацију из 19 и 20 века, матичне књиге, сву архиву која се односи на непокретности, судску, кривичну и парничну, регистраторе о привреди, просвети, култури, спорту, верским заједницама, личне и фондове удружења грађана, једном речју сву архиву изузев војске и полиције које имају своје архиве.

Архив Шумадије на 800 метара квадратних сместио је три хиљаде дужних метара архивске грађе.

Постојећи капацитети су били недовољни па су прошлог лета изнајмили још 240 квадрата од градских тржница.

Предраг Илић, из историјског Архива Шумадије, сматра да је расположиви простор недовољан.

„То је апсолутно недовољно, 800 квадрата а последњих 10 година преузели архиву од преко 1000 дужних метара, и да се у депоима историјског архива налази преко 3000 дужних метара архивске грађе која ипак мора да се чува у неким условима у прописаним полицама, на прописаној висини, у неким прописаним условима.

Ми смо морали да преузмемо фондове предузећа која су у стечају а морам исто тако да кажем да су стечајеви општи проблем архивистике у Србији.“

Амиџин конак је један од објеката културе у Крагујевцу који је под заштитом државе.

Уређење овог простора обавеза је не само локалне средине, већ и Владе Републике Србије, која уколико одобри пројекат са којим ће Крагујевац конкурисати потврдиће бригу о свом историјском наслеђу.

„Сама обнова овог објекта, не заборавимо да је он стар два века, несумњиво ће представљати један велики и значајан корак за нашу историју зато што је ова зграда након два века ипак доживела одређене промене, овде су се дешавале многе ствари и почетком 20. века.

Овај објекат је поред магистрале, поред наших важних путева, и доживео је много грађевинских промена, које су се стицајем околности десиле.

Обнављање овог објекта је не само значајно за наш град него и за државу Србију“, каже Ненад Ђорђевић, историчар Народног музеја Крагујевац

Пројектна документација за неке Установе се први пут израђује, па и уколико се догоди да држава не одобри средства за реконструкцију објеката у којима функционишу најважније културне установе, може се аплицирати и код приступних европских фондова за које у сваком случају треба да постоје израђени пројекти.

Представници крагујевачких установа културе кажу да поседовање докумената у сваком случају охрабрује.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *