Поводом обележавања 30 година од смрти песникиње Десанке Максимовић, у част настанка и утицаја „Крваве бајке“ Музеј „21. октобар“ и Спомен – парк Крагујевачки октобар приредили су изложбу „Бајка о песми“ аутора Марка Терзића, вишег кустоса музеја.
Јавност први пут види препис песме коју је Десанка Максимовић најпре скривала у сандуку од нациста, а касније и чувала за јавна читања поезије. Између осталог изложено је и писмо у којем је чак и Десанка морала да се брани од цензора.
Прошло је 30 година од смрти највеће српске песникиње 20. века – Десанке Максимовић, и 70 година од оснивања Спомен парка- Крагујевачки октобар.
Десанка је била и остала предводник колоне хиљаде уметника који су своја дела посветили трагедији у Шумарицама.
Та лирска родољубива песма у којој је исказан бол и туга због страдања крагујевачких ђака, постала је елегија и сведочанство колико је догађај дубоко потресао нацију, песникињу Десанку Максимовић када је чула шта се догодило.
Исписана „Крвава бајка“ морала је пажљиво да се чува од нациста.
Изложбом „Бајка о песми“ аутор и музеј настојали су да се одуже уметничком делу, његовом немерљивом утицају на јавно перципирање овог злочина.
Изложба је резултат истраживања о феномену једне песме, доноси личне предмете песникиње са којом је народ живео, волео је и поштовао.
Породица песникиње поклонила је музеју „21. октобар“ препис песме, сандук, личне предмете.
Рођена 1898. године крај Ваљева, професорка књижевности Десанка Максимовић, била је члан Српске академије наука и уметности.
Понела је највеће књижевне награде, а по њој многе школе име. Град Крагујевац 1987. године доделио је Повељу Десанки Максимовић – Почасном грађанину за најлепши песнички споменик ђацима и професорима стрељаним у Шумарицама. Умрла је у Београду 1993. године.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.