Божић, празник којим се прославља рођење Исуса Христа, украшен је код Срба најлепшим верским обичајима.
Најављује се низом других празника повећених животу, деци и родитељима. Данас су Очеви, или Оци.
У последњим данима пред Божић серија празника уводи нас у свечану атмосферу.
Недеља уочи дана рођења сина божијег посвећена је Очевима, празнику који заокружује породични циклус започет Детинцима пре две седмице.
На исти начин као што су везивали мајке, мала и велика деца данас везују очеве.
Очеви се „дреше“ припремљеним поклонима, који могу бити шака ораха, слаткиши или нешто крупније у зависности од могућности али и традиције.
Цео дан се проводи у добром расположењу и слављу, уз свечани, обавезно посни ручак.
Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама.
Подсећа колики је благослов бити отац, и телесни и духовни.
И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци.
Понегде је обичај да се обиђу гробља, и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева најстаријих времена библијске историје из предхришћанских и хришћанских времена.