Србија обележава Дан примирја у Првом светском рату који у календару државних празника постоји од 2012. године.
Празник се обележава у Европи, Америци, на Новом Зеланду, Русији у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је Немачка потписала примирје са силама Антанте и тако окончала Велики рат који је за четри године однео више од 15 милиона живота, 20 милиона људи је рањено, а непроценљиву штету претрпеле су разорене, уништене државе привреде и људске судбине.
Иако је Србија из Првог светског рата изашла као победница и упамћена по многим пресудним биткама, релативно нови празник који слави наша држава мало је познат грађанима, као и његов симбол Наталијина рамонда. Један од највећих ратова у историји цивилизације у коме је више од 70 милиона људи било под оружјем током четри године харао је у Европи, Африци, на Пацифику, Блиском Истоку, Индијском океану.
Узрок сукоба је нова колонијална подела света, резултат пропаст Аустроугарског, Немачког, Османског и Руског царства, док је повод Првог светског рата био атентат на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914.
До краја августа исте године у рат је била увучена цела Европа, а резултат четворогодишњег непријатељства су разорене породице, државе, судбине, привреде, владавина тифуса и хиљаде километара дуге колоне избеглог цивилног становништва.
Жестоки сукоби вођени су на мору, копну, и први пут у ваздуху. Србија је у сукобу изгубила око 26 одсто становништва и половину радно способних мушкараца.
Од тифуса је оболело око милион људи и највећи број је умро. Србија је у овом рату одиграла херојску улогу, упамћена је по великом броју освојених пресудних битака.
После Првог светског рата измењено је лице Европе, нова територијална подела на геополитичку мапу уписала је први пут многе земље као самосталне. Све чланице Централних сила изгубиле су своје територије.
Релативно нови државни празник у Србији је грађанима мало познат, као и његов симбол, а код нас то је Наталијина рамонда.
Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа.
Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по жени краља Милана Обреновћа, краљици Наталији.
Реч је о ендемској врсти западног Балкана, а осим у Србији, расте само у Македонији и Грчкој.
Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.
Иначе, ова биљка има једну специфичност. Наиме, чак и ако се потпуно осуши, па и после неколико година, Наталијина рамонда може поново да оживи када се залије!