У Народној библиотеци „Вук Караџић“ представљено је фототипско издање публикације „Први инвентар Јавне библиотеке у Крагујевцу: 1866-1867“ године у издању Народне библиотеке из Крагујевца и Народне библиотеке Србије из Београда.
На пројекту су радили: бивша директорка библиотеке др. Мила Стефановић, Светлана Јанчић прва жена директор Народне библиотеке Србије, Мирко Демић, а публикацију је приредила Татјана Јанковић.
Први библиотечки фонд у Крагујевцу, односно Србији које је Павел Шафарик евидентирао у документима чинило је поклоњених 280 књига.
Занимљиво је су, да је и поред бурних деценија, два светска рата, запослени у крагујевачкој библиотеци успели да уђу у траг књигама, а неколицина се чува у збирци – старе и ретке књиге завичајног одељења Народне библиотеке „ Вук Караџић“ у Крагујевцу. То је вредно културно историјско наслеђе.
Павел Шафарик је успео да створи не само културну, већ и научну институцију од библиотеке, а својом доследном и планском набавном политиком, развијеним контактима са страним и домаћим књижарама и антикварницама и систематским прикупљањем рукописа и старих штампаних књига при обиласку манастира и цркава готово удвостручио библиотечки фонд,тако да је 1869.године Библиотека поседовала 9566 дела у 23909 свезака.
Представљање публикације део је програма Мајских свечаности у граду Крагујевцу којима се придружује и Народна библиотека.
Фототипско издање публикације „Први инвентар Јавне библиотеке у Крагујевцу: 1866-1867“ намењено је не само библиотекарима, већ и садашњим и будућим нараштајима младих истраживача, историје, књижевности.
Доноси и драгоцене податке о читалачким интересовањима ондашњег корисничког аудиторијума, а у ширем смислу открива правац у коме се планирао развој библиотека у Србији.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.