У периоду од 2015. до 2019. године највећи број прекршајних казни изречен је у Крагујевцу, а 250 санкционисаних грађана се одлучило да уместо новчане, казну замени радом у јавном интересу.
Кажњени су радили на пословима у тадашњем Јавно комуналном предузећу „Чистоћа“, или одређене сате провели кроз користан рад у Центру за развој услуга социјалне заштите „Кнегиња Љубица“.
Ово су саопштили представници Удружења „После кише“ током Округлог стола на тему „Промоција ванзаводских кривичних мера у Србији“ који је одржан у Скупштини града, у организацији Одбора за људска права из Ваљева.
Праксу да се због прекршаја новчана казна замени радом практикују све земље Европе.
Показала се корисном за локалне заједнице и комунална предузћа, јер рад у јавном интересу погодан је за предузећа која се суочавају са све мањим бројем радника, а све већим обимом посла.
Уз то, предузећа за овај рад немају трошкове, а са друге стране имају, на пример, солидну хигијену.
Ни Прекршајни, ни Основни судови нису нарочито заинтересовани за промоцију алтернативне казне.
Крагујевац, Краљево, Чачак, Ужице, Ваљево и Шабац су градови у којима је спроведено истраживање да ли је ова врста по друштво корисне казне примењива.
И то је само део истраживања и анализе која се нашла у корицама брошуре представљене у Скупштини града.
Крагујевац је један од првих градова који помаже осуђеницима да се поново социјализују.
Удружење „После кише“ и локална самоуправа већ су реализовали низ заједничких пројеката.
Алтернативне санкције су веома мало заступљене у нашем систему.
Чине само један проценат у комплетно пресуђеном криминалитету у Србији на годишњем нивоу.
Мултисекторска сарадња и промоција овакве врсте казне има вишеструк значај.
Осуђени остаје у својој средини, својој кући и породици, а своју казну „плаћа“ радом у јавном интересу, поручили су учесници округлог стола.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.