Српска православна црква и верници данас обележавају Ђурђиц.
Празник је посвећен преносу моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду, што је било испуњење његове последње жеље. Увек се обележава 16. новембра.
Свети Георгије је, иначе, веома поштован у нашем народу и слави се чак два пута годишње.
Верници уз Ђурђиц обележавају 6. маја и дан његове смрти, Ђурђевдан.
Ђурђиц, за разлику од Ђурђевдана, није обележен црвеним словом у богослужбеном календару.
Не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
Ђурђиц је према неким проценама по бројности свечара на осмом месту слава у Срба.
Свети Георгије је на икони која се износи на Ђурђиц представљен са мачем или копљем у рукама.
Дани од Ђурђица до Светога Мрате 24. новембрa називају се Мратинци или Вучији дани јер је Свети Мрата заштитник вукова.
У време мратинаца не преде се вуна и ништа се не пере.
Наши стари су веровали да се до Светог Мрате ништа не даје из куће. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.
Такође постоји веровање да ће зима бити магловита и променљива ако је време за Мратинце магловито, а ако је ведро, зима ће бити јака.
Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.